Srpski sion

Б р . 49.

„СРПСКИ СИОП."

С тр . 779.

ћани. како ми данас живимо ? Да ли по примеру родитеља дјеве Марије уводимо и ми још из малена децу нашу у храм, да их посветимо Богу на службу? Да ли ми нашу децу од ране младости, па све докле су год под нашом очинском бригом и старањем, упућујемо у храм божји на молитву? Да ли ми васпитавамо децу нашу тако, да када одрасту, да се одликују побожношћу, смиреношћу, благошћу V КрОТОшћу? Не, ми не радимо тако. Ми се не угледамо па пример мајке божје и њених нраведних родитеља. Многи данас од нас једва тек под морањем уводи децу своју у храм просвете народпе — у школу, да се ту деца књизи науче и васпитају, па да их онда школа приведе својој посестрими, св. цркви, која ће детињу душу и срце облагородити, упознавајући га са Богом створитељем свега што видимо и невидимо. Многи од иас данас не васнитава депу своју добро, те их још из малена не учи побожности, смирепости и кротости. С тога смо већ дотле дошли. да је мало данас девојака наћи чије чело стид девојачки украшава, мало је наћи девојака данас чија је душа побожношћу, смиреношћу и кротошћу украшена. На против видимо данас, на жалост, да неке кћери својим родитељима румен стида на образ навлаче, јер и без благослова њиховог, без благослова св. пркве самовољно са младићем каквим утврћују недозвољену свезу брачну. Мало је данас младића наћи, који су побожни и смирени, те слушају своје старије и св. храм божји редовно похађају. На против видимо данас многе младиће, где се тајпо договарају, како ће отмицу девојке произвести, видимо их где у крајњој непослушности својих родитеља и руку своју на њих поднжу. Праведни родитељи мајке божје увели су своје чедо у храм, када му је тек три године било, те су тиме желели, да још у млађано срдашце његово засаде семе побожности и љубави према Богу и св. храму. За то, љубазна браћо, по овом нрпмеру: и ми родитељи посветимо сву бригу нашу деци нашој, иодмлатку нашем, тој

узданици народној. Уводимо децу нашу у цркву и школу, усађујмо још у млађапо срдашце деце наше побожност, богопоштовање, поштовање старијих, љубав према Богу и ближњем своме. Отворимо им очи духовне, да нису као сироте на свету, да нису слепи код очију, иего да познају свет и славу свевишњега Бога, који овај евет одржава. Уводимо децу нашу још из малена у св. храм, јер и Христос призива малену децу к себи говорећи: „пустите децу и не забрањујте им долазити к мени, јер такових је царство небесно." (Матеј гл. 19. зач. 78). Научимо још из малена децу нашу, сипове и кћери наше, да није сва дика и срећа имати скупоцено одело, па онда тек да могу у цркву ићи; —не, него је сва слава угодити Богу и живети часно и поштено, јер у цркви пред лицем божјим сви смо једиаки. Бог не гледа на одело него на чисту савест, чисто и смирено срце, а и човек човека не треба да цени по оделу него ио мудрој и лепој речи, по честитом и поштеном животу. Очеви и матере треба да у свему, што је лепо и добро, леп пример својој деци дају и да своје кћерц и синове упућују да сваке недеље и празника долазе у храм божји на науку и молитву, и да у време сваког св. поста чистим срцем и душом приступају чаши живота и приме у себе пречисто тело и животворну крв Христову, ради исцељења душе и тела свога. Па када би ми тако радили, онда би од подмлатка нашега однеговали побожне, смирене и кротке сииове и кћери, онда би од таког подмлатка нашег успоставили такав народ наш, који би пазио и бол.е чувао своју веру православну, своје светиње народне, који би боље похађао и издржавао свој св. храм него ми данас. Онда би у овом св. храму иашем, као данас, када деца наша приступају св. причешћу, тако и сваке недел,е и празника, видели овако лепо окупљену дечицу нашу где служе Богу, где својим нежним и невиним гласом славе и величају име свевишњега творца. Онда би видели и младеж нашу, где у своме св. храму за време св. богослужења, у све недељне и праз-