Srpski sion

С тр . 30. господпн Светозар ил КушевиЛ, изволио је на дар поелати правослаишж цркважа овога свог нзборног среза црквених стварн у вредностн од 300 фор., као: једну дарохраниоиицу, кадионицу, неколико каид,гла итд. На овоме лепом дару нека изволи племепити дародавац примити иајсрдачнију захвалпост". — (Статистички податци из Куле). Од срп. прав. иарохпјског звава у Еули, у бачкој епархији, добили смо ове статистичке податке: У прошлој 1893. години венчало се у прав. српској општиии кулској 17 парн, родило се 124, а умрло 67, теје нрема томе више рођено 57 душа. — Молимо и остало наше свештенство, да нас извештава о кретаљу сриског прав. народа у нојединиж нарохнјажа, а ми ћемо достављеие нам податке саонштитн у овоме листу. — (Запионик одборске сједнице друштва за потпомагаае удовица и свештенства горњо-карловачке дијецезе) држане у Плџшком дана 6. (18.) декембра 1893. нод предсједништвом Николе Косааовића, протоиресвитера плашчанског. Бр. 8. Стеван Бркић из Плашког иште 2000 фор. зајжа; ношто пије довољна хипотека, молбу неуважити. —• Бр. 9. Јереј Раде Милић иита, ирима ли се у друштво као редован члан; — нека ноднесе свједоџбу жуи. љекара др. Строхала у Огулину о стаљу свога, идравља. — Бр. 10. Епарх. управа извјештава, да кр. земаљска Влада није иримила на руковање свешт. легат покојног Даие Бањанина од 3000 фор,, него да га је на руковање послала Архидијец. аджин. одбору; — иреко наше енарх. управе замолити, да се тај легат нашем друштву на руковање у смислу наших иравила даде. — Бр. 11. Предсједник нита, који добротвори друштвенЦ по смрти им могу бити унесени у диптпх Друштвешг ради сачуваља вјечитог им сномена једним годишљим нарастосож у плашчанској црквп приликом главне друштвене скупштине; — они, који су друштвеиу главницу помоглп са најмање 200 ф. — Бр. 12. На нредлог члана X. закључено: оне чланове, којп се само записаше у редовно чланство, алн до сад још ништа не з г платише, не сматрати више члановима друпггвеним; а буде ли који желио оиет ступнтп у друштво као редован члан, имаће доказати докторском свједоџбом да је здрав, и дужан ће бити платити кажате иа улог од ночетка год. 1893. као од поеганка друштвеног. Бр. 13. На предлог члана X. оне редовне чланове, који сажо дјелимично својој дужности, озпаченој у §. 3. статута задовољише, опоменути нреко „Срп. Сиона" (што се штампањем овог записника чини. Извјештач), да својој члановској дужности за, год.

С р . 2.

1893. до конца јануара 1894. нотнуно задовоље, пошто би се ипаче могли искључпти из друштва. Бр. 14. Преко администрације „Србобрана" иотражити иоловиу омању Вертхајмову касу са три кључа. — Бр. 15. Пречасну консистОрију замолити, да иам саопштава нромјене у беривима наших ред. члаиова и за то јој ноднијетн списак чланова. — Бр. 16. Разаслатн јон[ непотрошене примјерке штамнаиог апела на народ због нотпоре нашем друштву, а и српске листове замолити, да и они тај апел штампају. — Бр. 17. Преч. г. Спми ТеодоровиЕу у М. Градцу, којп је друштву послао 50 фор., изразитн захвалност. — Бр. 18. За евентуално давање зајжова на хипотеке иачелно ријешено, да се ижа узижати за мјерило порез, односно процјена чистог нрихода. Н. К. — (Како се казни богохуље&е у Русији). У „Бранику" нрочнтасжо, као „глас из Русије", ово: „Пре неколико дана у Рнбисцн је заседавао јарославски суд, који је имао да суди сељаку из костромске губерније, но имену Григорију Јефимову Догаткину, који је окривљен због богохуљења. Ствар је у овоме: Још у септембру месецу г. 1892. Догаткин је у својој авлијн, а у присуству неких својих суседа, исцепао икону св. Николе „Чудотворца", за тим икону трију- светитеља: Василија Великог, Грнгорија Богослова и Јована Златоустог, па најзад и неку зажрљану н почађану икону, на којој се готово нншта није расиознавало. П ценајући их, говорио је Догаткии, да то пије никакав грех, пошто су п иконе просте даске. Зато је оитужеи суду, и суд га је осудио на губитак свију грађанских ирава, губитак имања и на арогонство у најудаљенији крај Сибира."' И ово је доказ, каквож је религијозном свешћу н ноштовањеж хришћанских светиња нроникнуто не само законодавство, него н судство у Русији; те каквом се строгошћу тамо казни вређање светиње и религијозних јавних осећаја, — богохулство. Зар у свему томе нема поуке, како би требало да буде и оснм — Русије ? ! Или таква казна и изрицање исте над поступцпма, као гато је Догаткинов, може битн само онде, где ти ноступци заиста вређају јавну и личну религнјозну свест, те хришћански пијетет н законодаваца и судаца н народа? — (Гонен.е хриш^ана у Дамаску). Многи листовп јављају, да је у Дамаску изгорела једна мошеја. Тамошњн Турци — сигурио да задовоље своме верском фанатизму — подвалише тамошњиж хришћанижа, да су је они зацалили. Усљед тога се

„СРПСТШ СИОП."