Srpski sion

Бр. 2.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 29.

колића. Гледајући како се но јавности охоло џилитају Фразама и круиним речима баш онн, који не могу показати никаквих етварних заслуга својих, дочим је ноторио, да су мно.ги од њих у нриликама према „власницима" носве мизериу улогу играли, шта је знао чииити и пок. И. Ћирић, него да но примеру других родољуГ>а — окрене главу од оних великана на крупној речн, а кепеца по раду и карактеру, на да без обзира па њих за цркву и парод продужи радити. .. . Што покојни нар. цркв. и натр. тајник у том својем раду није свагда и у оној мери успевао, како је желио .и заслузкио, томе пије кривица до њега, него је узрок у непромишљености иапгах ексгремних политичких нартија и њихових вођа. Зарад својих неусиеха на пољу политичком, и ио кратковидости својој уоиште, пису ови никоме хтели доиустити да на пољу автопомном мимо њих иа тек иснред и против њих — ради и успева. А нису дали са бојазни од последица тог успевања по њихов положај на пољу политичком. Бојали се наиме да би онај део народа, који је још уз њих остао, видећи успехе л.уди изван њихова кола на нол>у автопомпом, могао ту и у иолитици п оћи за тим родољу бима, где би они остали на цедилу. Да се то осујети, за то се успеси тих синова народних то прећутавали и забашуривали, то безобзирно норицали па и приевајали. Та и на последњем сабору чули смо гатку, како пас Јеод сииодалног операта избавио — изборни ред! Наочиглед таквој тактици одиста је тешко не повести се за оним: (ИШеПе е4 ваМгаш поп всгЉеге. Дал.и уЗрок делимична неуспевања пок. И.

'л*> (б7- ~

БЕЛЕШКЕ. — (Рукоположеве). 0 Божићу рукоположени су иа архијерејској служби у Карловцима: ђакои Никола ТеодоровнК за пресвитера, а свршени богослов Вељко МиросављевиЛ за ђакоиа. Први је одређеи за личиог каиелаиа иароху иовосадскож .Товану Марковићу, а други за ђакоиа новосадског. — (50-годишн.ица проте Николе Бегови§а). Као што дознајемо, прославио је на св. Николу пр.

Ћирића у својем раду лежао је у млакости, пе'умешпости, неокретности, неагилпости и неистрајности умерене струје, чији иредставиици за своја уверења иису умели у свима пригодама у раду истрајати, без чега о усиеху пс може бити пи говора, као што с друге стране баш с тих махна многе иовољне оиште прилике и иосебне неирилике.екстремних струја нису зиали у корист својих смерова експлоатисати. Трећи ис мање замашан узрок који је раду пок. нар. цркв. тајника правио големих еметња, лежао је у засленљеиости и безобзириости ултраклерикалне струје, која у избору средстава за своје смерове није ни бар мало била постидиа. Ту јс нок. И. Тшрић мимо тешкоћа у ствари мОрао да савлада миога искушења, силне подвале и ујдурме, на је и личпо уз највећи самопрегор оиште користи ради морао до диа да испије многу горку чашу, без да му је икад дошло у памет, да, са тог лелече или да тиме за се буди у ком обзиру рекламу ирави, као што су чинили и што и данас чине неки и неки и од оних, који се данас растресају иад мртвим тајником, док су за живота његова мудро ћутали, или су га још хвалили. Обс екстремпе струје, п.ихови творци и застуиници били су и остали су највсће зло у нашој нар. цркв. организацији. Јер ма да је свака од њих неигго друго хтела, слагале су се обе у томе, да нису хтеле, што истинити интерееи цркве и народа траже, чему да су задовољиле, морало би њих нестати, као што није ни било, а нема ни данас, никаква стварна разлога њихову постанку и битисању. (Овршиће сб.)

год. нреч. г. Никола БеговкЛ, иротопресвитер у Горњем Карловцу, иедесетогодиипшцу свога свештепичког службовања. Јубилеј овај прослављенје скромно и у тишшги. (Дар орпоким правосл. црквама у орезу плашчанском). Пречасни г. Никола КосановиИ, окружни нротоиресвитер плашчаиски, саоиштио је у „ХагоЈпЈт ]Чоутата" ову изјаву захвалносги: „Застунник нашег среза на земаљском сабору, пресв.