Srpski sion

С тр . 332.

„СРПСКИ

СИОН."

В р. 21.

Лепавине, добили смо ове податке о парохији Денавинској у Пакрачкој епархијп: Парохија Лепавинска налазн се између срнсконравосдавних парохија: велико-мучњанске, средичке, војаковачке и велико-ноганачке. Парохију Ленавинску онслужује братство манастира Лецавине, а у њој је било крајем 1891. године: домова 234, брачних нарова 292; а душа свега 1239. — Ученика, који иохађају комуналну школу, било јеукунно 49. — Од г. 1881. до 1890., дакле за 10 година, било је у овој нарохији прираста 170 душа.

је на знање, ношто се никаква проневера испоставила и доказала иије, те су тога ради тужитељи осуђени на накнаду истражних трошкова. — Рачун епархијског фонда за нрву четврт 1894. године издан је на ревизију. — (За окружног протопресвитера белоцркванског) именовала је консисторија вршачке енархије у својој седниди од 7. (19.) маја 0. г. Коету Цијука, нароха вршачког, који је о летњем св. Николи и нроизведен за нроТу од високонреосвештеног епископа вршачког г. Нектарија ДимитријевиЛа. На парохијско место г. Цијука у Вршцу постављен је г. Јован Малушев. = (Произведен за протојереја.) Накнадно саонштавамо, да је нреч. г. Александар ПоповиИ, нарох ст. бечејски, произведен за иротојереја други дан Васкрса о. г. Произвела га је Његова Светост Патријарх Георгије. — (Прилог #онду „св. Саве.") Црквенп одбор у В. Кикинди закључио је, да предложи црквеној скупштини, да приложи фонду св. Саве за потпомагање сриеких вероисноведних школа 1000 фор. у десет годишњих оброка по 100 фор. В. Кикиндска „ Садашњост" вели о тој родољубивој одлуци: „Внајући равположење наше црквене скунштине, у напред смемо тврдити, да ће тај нредлог црквеног одбора оберучке прихватити, јер нам је дао Бог, па не смемо Бога заборавити". = (V 15-ој години крштена.) У Бачинци је, оВих дана, крштена девојка Персида Леђанска којој је сада 15 година. Персида је кћи назаренца Симе Леђанеког, а рођена је у Лалићима (у Бачкој). У Бачинци је била у гостима код своје сестре, тамо удате. На крштењу је Персида сама исповедила „вбруго", а зна и остале молитве, заповеди божје и црквене. . После крштења је Персида необично весела била и казивала: како осећа неку необичну радост и задовољство, што се крстила и ослободила срамоте и терета душевног, којег је трпила под притиском свога оца нововерца. Казује још непрестано, како јој је тешко на срцу, и како жали свога оца, што се дао преварити и заслепити од нововерских варалица; те да једва чека, да јој се отац отргне од њих и да покаје грехе и неблагодарност, коју је учинио истинитој и правој вери и цркви Христовој. Бог је живио, и скоро утешио тиме, што ће јој и оца повратити на пут истине и спасења, те придружити опет браћи својој српжој, православној! — (Статистички податци о парохији Лепа1ИНСК0Ј.) Од г. Тихона ЏебиИа, игумана манастира

Ч И Т 7 Љ А. — (Јереј Урош Маркови^) иарах мајишки и члан консисторије будимске, нреселио се у вечност носле дуготрајне једногодишње болести 5. маја о. г. у 61-ој години живота свога, а сахрањен је 7. маја о. г. Покојник се родио у Мајишу 17. фебруара 1833. г. Основне науке свршио је у своме родноме месту. Затим га повуче воља да иродужи даље своје науке, иа оде у Мохач те сврши тадашњу доњу гимназију т. ј. 4 разреда од 1846. до 1849. Даље 1850. г. сврши 5. гимназијални разред у Осеку, и због оскудног материјалног стања, немогав даље продужити гимназију, упише се као редован ученик у српску учитељску школу сомборску, и сврши је са врло добрим успехом 1852. г. По свршеној учитељској школи службовао је као српско-народни учитељ у опиггинама Липови н Кншфалуби, где се и оженио. Но 1855. г. упише се као редован ученик у сремско-карловачку богословију, те исту сврши 1858. г. са врло добрим уснехом. По свршеној богословији но ново се врати у Кишфалубу, где је био учитељ и јерођакон до 1864. год., а исте године буде именован за администратора на парохији у Дуна-Фелдвару, где је провео до 1867. год. на Чмабој и жалој парохији. Но исте године упразни се парохија печварско-мечанска, те буде именован за пароха у Печвару, где је нровео пуних 14 година дана. А 1882. год. буде једногласно изабран за пароха у Дуна-Сечују, те је ту провео три године дана. 1885. год. буде упражњена парохија у Мајишу, у његовом родном месту, те на позив целе општине Мајишке буде једноглаеио за пароха изабран, где је остао до смрти своје. Приликом обновљења епархијске скупштине будимске 1887. буде за члана скуиштинског и консисторијалног изабран. На предлог консисторије будимске буде 1893, год. од