Srpski sion

С тр . 630.

„српски

СИОН."

В р . .40.

је и ризница са училима и разним ириборима, сдике су пак по зидовима. Нека су ове што верније и што веће, а на свакој „табли" тек по један предмет, како не би дечица при учењу и на друге мотрила! Нека не буде ту ничега, што неје саветно н. пр. због иодражавања (мајмунисања), и такових ствари, што су овде непојмљиве, несхватљиве и т. д. Нема ли ту за исте довољно простора, онда се могу и у оној већој дворани обесити. За очигледну наставу модели су од преке иотребе. Тако н. пр. кад се води разговор о крави, онда треба деци у маломе показати ту животињу, да им је пред очима као у самој ствари; слика им не може тако представити, бар за те малише неје она довољна у време нрвога учења, него ће се тек при нонављању дотичног предмета корисно унотребити. Иначе могло би се десити, да дете на нитање: Колико ногу има крава ? одговори : две, пошто је она можда тек са свим с једне стране скинута, па се онда на њој виде ноге само с леве, или с десне стране. У ризници су: стубови и камење за градњу и У зидање, -нлочице, трупићи и кругови за ре-

ђање и слагање. коноици за нрескидање разних облика с руку и за показивање сваковрсних вештиница њима, као и за образовање одабраних фигура по столу; ту су танке шибице за прављење и склапање стварчица иомоћу грашка, у који се крајеви убадају, хартијице за плетење и нромаљање, папир за. савијање птица, чамаца и т. д., за исецање и лепљење, за прављење завојака, малих тоболаца, липгћа, цвећа и т. д., избодене карте за вез но означеним рупицама, иловача за „мешњу" разних сгвари, струготине, рогоз, слама за плетива, мрежасте хартије за цртање по тим означеним квадратићима — као и слободном руком, што се и на бојадисање даје, сложене играчке од жице и лима за вешто скидање и расклаиањо и карте за састављање. Ту су и нбжице, игле и т. д. и т. д Ово шиљасто и оштро оруђе може се без икакве опасности давати већ и деци од 4 — 6 год. за послугу, кад им се најпре говорило, како је могућно за час њим се и осакатити; али то нека се увек иод строгим надзором чини ! (Настаиићв се).

РУКОВОДСТВО ВИБЛИЈСКОЈ ИСТОРИЈИ НОВОГА ЗАВШ. Дио четврти. Дјела и учење Иеуеа Хриета од друге до треће паехе. (Наставак).

Новозавјетни закон не само да одбацује окрутни закон, који вели да буде и казна једнака пријеступку, већ износи ново гледиште у погледу одношаја између добра и зла. У старом свијету цареваше гријех, и зло имађаше иобједнички карактер, е се мораше свако добро, само да се одржи, нротивити злу, борити се с њиме спољашњијем и унутрашњијем средствима, и бранити од његова штетна утјецаја. Тако чињаше и Бог, који, да сачува добро у свијету, истријеби једноч нотопом развраћени и огрезли у злу род човјечији и но том изабра посебне личности и цио народ, који чуваше од зла што но обузе свијет тијем, што га издијели између осталог грјешног свијета и што му даде носебне законе, помоћу

којијех могоше ти изабраници сачувати добро и обранити се да их не преузме зло. Сасвијем други одношај мораше настати између добра и зла у новом царству. Ту губљаше зло своју премоћ, а,ду се узе његова смртна жаока, а свако добро напротив, добивши особиту помоћ с више, нреузе превагу, и настајаше царство добра и благодати. И зато не бјеше више од потребе да се добро, у борби са злом, лаћа спољашњијех средстава, која предностављају осјећај унутрашње немоћи. Добро, као тријумфујуће начело, могаше се сад нотпуно поуздати у своју, дану му унутрашњу моћ, о коју се морало разбити свако зло. Па нека и кадгод ликује зло неко вријеме над добром и угњетава га, али је то диковање тек спољашње,