Srpski sion

С тр . 644.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 41

упозорићу га на грчки и латииеки текст те речениде, па нек из њих суди, је ли и у колико је његово тумачење иравилно. При руци су ми два грчка Служебника. Оба су штампана у Венедији и то један 1754. г. а други (овај с латинским преводом) 1766. г. У првом Служебнику поменута реченица у служби Златоустовој на стр. 14. гласи: „Та аа ех тму ашу ао! тсроасргроЈлгу хата, птих, ха! боа ттаута". А на стр. 34. у Василијевој служби гласи: „Та аа ех т ( ј « ат ао! ироасрероутзд, хата ■качт, ха! бга лаута". У другом пак Служебнику на стр. 27. текст те реченице гласи као и онај на стр. 14. првог Служебника. А на латински језик преведен је овако: „Тиа ех ћт Шл овепшив т опшјћпб, е(; рег отша". (Стр. 27.) Сад, кад би ваљало тумачење г. проф. Ј. Живановића, тада у грчком тексту не би могло стојати: ех тају ат, него ваљда: апд тму аму, — и не би могло стојати: хата тхаута,

него: у.ата тхчтг<; (т. ј. ауЗржоид); нити би, на нослетку, латински преводмогао гласити.: ех ћт, него: а ит, нити: т отпИзиа, него: рго отшћив. Најпосле, да је тумачење г. професора Живановића некоректно, потврдиће нам то и дело проте Рајевског: Еисћо1о§чоп (1ег ог1ћос1охкаШоИвсћеп Клгсће, ^еп, 1861., у коме је на стр. 235. прве књиге, та реченица на немачки овако преведена: „Мп&еп шг сНг (1а§ Бе1пе уоп (1еп Бетеп Гиг АИе ип(1 1иг АПев". Сад још нешто! Г. нроф. Живановић за своје тумачење рече: „Овако тумаче ову реченицу, а не онако, како то Живковић тумачи и не ТЈ 'мачи". . . Ја бих лепо молио госп. професора, да буде тако л>убазан па да нам рече, ко тако тумачи ту реченицу? Нек' нам поброји те тумаче Ма није досга рећи: овако тумаче, него рећи: ко тако тумачи! У овој ствари могли би своју рећи и г. г. професори богословије, који предају литургику. Ја рекох, колико знадох. Лазар БогдановиЋ.

ПРОПОВЕД МАСИЉОНОВА О ВАСПИТАЊУ ДЕЦЕ."

Љубазни моји! Од савесног васгштања деце зависи сав будући успех и илод вашег рада, шта више и ваших прејемника и наследника. Јест, браћо моја, ви не појимајући св. дужности, дечицу, коју не упућујете и пуштате, да без васпитања одрасту, лишавате свега онога, што могоше од вашег васиитања временом имати и постиВи. То су воћкице, које пустисте, да се осуше одмах после свога постанка, још у младости својој. Ви их после можете заливати и неговати, но штета је неизлечива и не може се надокнадити; оне не могу више расти и напредовати. Тако су и деца, којима крштењем даровасте ново рођење. Па кад их по том одмах занемарите и оставите, то они остају, као и напуштена деца, жалосни илодови немилоерђа родитељског. Своје име, своје порекло, Спаситељу, своју браћу, чији су они сунаељедници, и цркву, своју матер, која их је однеговала на своме крилу за сва времена нису у стању познати. Она су напуштена у погледу свога стања и сталежа, као и у погледу свога живота. Мо-

жете ли дакле, браћо моја, непрестано својим очима гледати, а да вам савест ништа не пребаци због ваше хладнокрвности и немилосрђа ирема овим невиним жртвама? Њима ви, како изгледа, поклонисте из милости живот тајном св. крштења само тога ради, да им га опет одузмете, у колико је у вашој руци, и тако рећи да их још у колевци угушите и уморите, кад им ускратисте душевне хране, млеко св. науке? Ви се грозите оне матере, која, давиш живот своме детету, оставља га и нанушта. Само ово није верна слика немилосрђа у једног свештеника, који, поклонивши живот вере својој духовној деци, исту изневерава, напушта и излаже не срећи свакојакој, што их може снаћи са незнања ев. вере, коју нримише. Та је несрећа далеко већа и жалоснија од оне, која постаје из невоље и крајње сиротиње. Додуше ви ћете однети пред Бога дивно и неизбрисиво име једног хришћанина, само ће то име баш најужаснији узрок бити, због чега ћете много строжије од њих бити осуђени. Они ће устати против вас и тра-

* Ову беседу држао је чувени Фраицески краљ. дворскк ироповедиик и епископ Кдермонтски Јован Баптист Масиљон у конФеренцији свештеника своје дијецезе.