Srpski sion

Стр. 740.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 47.

Окита, Грка, Римљана, Гала, Британаца, Германаца и других европских народа, 5 па најпослије и код американског становништва; 6 б.) својевољна бичеваља жречева у част њекојих божанстава, за вријеме светковања истих, као што су радили Валови жречеви, који по свједочанству св. Писма, кро/ј^оуса по окичдиј скос/иоу и0жлл1и, и л1н03и кишаса кич/ии, до проиитја крок( скоеа (8 Цар. 18. 28.), жреци Изиса. по Иродотовом свједочанству; Белонини жречеви, по ријечима Лампридија и Лукана, а особито жречеви Цибелини, по опису Сенекином, које је бл. Авгусгин сачувао; 7 в.) така добровољна самобичевања и простих вјерних при неким свештеним обредима, на пр. у Индији једни још и сада рањавају ноге и руке, разрезивају језик, бацају се испред литијских кола, а други стављају змије на ране и тако иду за литијама и сл. 8 ; г.) сјечење мале дјеце, што је било у обичају у Шнарти, у част Дијани, на њезиним жртвеницима, и то тако, да су многа, како Плутарх пише, и умирала на тим стратиштима; д.) слична бичевањадјевица, што је било у обичају у многим местима Аркадије у част Дијани и Баху; е.) антропофагија у част идола, што се и дан-данас подржава по неким острвима; ж.) сажижање живих жена с умрлим мужевима, као што нам свједочи Иродот, а што се чувало у Индији до иочетка нашег стољећа. 9 К обредима срамним односе се све баханалије и сатурналије, које су бивале у част Пана, Котиса, Венере, Баха, Јуноне, Адониса, Цибеле и др., у којима се појављивала бестидност, неуздржање, развратност и много друго, о чему је стидно и говорити; и све је то било не само допуштено, него је било и свештено; све то свршавало се јавно у храмовима. 10 5 За потврду свега овога свједочи нам Порфирије својим саставом: Пер1 'А-лохтјг е<ЈЈ1. Сап^аћп^. 1605.); Тацит — Аппа1. IV. 30 ; Ј. Цезар — с!е ће11о §аШео VI. '21 8 АвеоЈа — Шз1ог. 1п(Ие. V, 19. 7 Августин — с1е ет1. 1М VI, 10. 8 Ост-Индија: нрави, обичаи и памнтники иад. Семена и Стоиковича стр. 59. М. 1846. 8 Ост-Индија: нрави. обичаи и памнтники изд. Семена и Стоиковича стр. 190 — 194. 10 Н1гађо, VIII, стр. 537 и 588 е<1Н. Аш81е1о(1. 1707; В|о§еп - Баег);. III, §. 39; Тертулијан — Аро1о§. с. 14; Климент Алекс. Со1тг1. ас1 §;еп1е8; Оригеи — Соп1га Се1. V; МопЉиеоп — ЈУапМ^иНе ехрНсрше е! гергезеп^ее еи Н^м-ев, Рапз 1719; Бе 8-(е Сгојх — Ееећегећеа Мз^о-

Што се може рећи. нослије свега овога о наравственом стању незнабожаца? Развићу бестидности и безакоња незнабожадког помагали су и а) сами њихови богови, који нијесу друго били до ли оличене страсти, као на пр. Меркур, Венера, на и сами врховни Бог Зевс; то су били типови човјечијег карактера, носиоци човјечијих тежња у њиховим највигаим манифестацијама. Ипократ, исказујући у име све Грчке иоглед на свијет, рекао је: Паута 9-гса у.а1 а^^ршти^а — тсота т. ј. све је божанствено и све је људско. Суштаство божанства оно је, што и човјештва; човјек је што и Бог. Богови дакле грчки разумни су као и сами људи, али су и ограничени, као и људи; б) сами закони, који су често дозвољавали и одобравали мрзост наспрам непријатеља, ирезирање биједних, варање, убијање дјеце и старијих, развратност и друге пороке," — гато је у обичају његато од овога било код многих незнабожачких народа и дан-данас; в.) и свештена светковања, церемоније, обичаји и т. д.; г.) и општа разноврсна весеља, а особито позоришта, која су била публичке школе за бестидност и безакоње. Овдје су се ириказивали сами богови са свима евојим недостатцима, и народ се задовољно смијао онијема, којијема су у храмове жртве приносили. 11 Ријечју, наравствена страна човјекова у незнабоштву била је затајана и пренебрегнута. — Незнабоштво престављало је човјека савршеним по себи самом, и од њега се захтијевало само то, да — ради угађања боговима — испуњује спољашње обреде и да приноси жртве. 12 Та религија човјеку није давала ни правила, ни побуда, ни средстава, ни иримјера ради успијевања у врлини; на против показивала је на правила, побуде и средства и обрасце ради уснијевања у пороку. п^иев е! егШдиеа виг 1ев туаЈегеа с1и раЈгашеше, Рапв 1784; о храмахт., жрсцахт,, богосдуженш и проч. .. дрепних'1> Грековт.. С. п. б. 1815 е1 еае4. 11 Тертулијан — Аро1. еар. 16; Августин — <1е еиИаЈе Ие1 IV. еар 26; VI, еар. 8; Арноб. — а <1 \ г ег8И8 §еп1ев VII. и. 238. Жоп а1п сШ пс1еп1иг јп ЉеаМв, говори бл. Августии, с [иаш С [и1 ас1огап1ш' 111 1ешрЦв, пее аШв 1ис1о8 ехћИзеИв, Сјиаш (Јш1)118 ЈШШоМв. 13 Регв. 8а1уг. II уег8. 69 е4 в^. №ћИ Љ1 (111 (1есгит еиНи), говори Лактанције, сПвзегШи', ^иос! ргоДе1а1 а<1 тогев ехео1епс1о8 уЦашдие 1огташ1аш, пес ћаће! т^швШопет аП^иат тегИаНв, вес! 4ап1ишшос1о п4ит ер1епсИ, 11011 оШсш шепИв, вес! тћпвЈегЈо еогропа соив1а1. 1пв1. с1шп. IV, с. 3 п. 1. 2 есШ. СеИаг.