Srpski sion

Б р . 47.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 741.

Неки учењаци покушали су да докажу, да ипак незнабоштво, особито старије, није тако грубо, каквим се на први поглед преставља; да незнабошци нијесу вјеровали у мноштво богова, него су сматрали на њих као на слике и прилике једног истинитог Бога, и да незнабожачка митологија и мистеријум скривају у себи дубоки алегорички смисао и излажу чисте истине вјере. Но то није ништа ново, пошто знамо, да су томе прибјегавали јоиг и неки стари незнабожачки философи, особито у првим вјековима хришћанства, када су се, ширењем хришћанства, откривале све грубости незнабоштва. За то није могуће сагласити се са оваким назорима, јер знамо, да су а.) незнабошци дошли до таких појмова тек за појаве хришћанства, а прије је учење њихово било неопредјељено. Упознавши недостатке своје народне религије, морали су измислити, позајмити њешто за њих ново, да би се могли уздржати упоредо са хришћанством и своје религијозне назоре оправдавати; б.) није се могуће сагласити с' тим назорима, јер алегорички смисао њихових мита и мистерија никим из старине није био опредијељен, никаквим оснивачем незнабожачке религије, ни којим ауторитетом незнабожачким, никојим жрецом, него остаје на вољу свакоме ученом човјеку, да га испитује и тумачи по својој праведној увиђавности; в.) има много митолошких прича и мистерија, које није могуће обја,снити, и протумачити у узвишеном и благочастивом смислу, какова су сва причања о међусобном похађању богова и божица, о њиховим страстима, пороцима, злочинствима, сва светковања и сатурналије у част Баха, Венере, Адониса и др.; г.) сами незнабожачки писци: Хорације, 13 Сенека, 14 Цицерон и други, оставили су нам јасних свједочанстава, да су незна13 Хорације, у књ. 1, сатири 8. пише: „ОНт ^гцпеив егат Нонћшв, ЈпИ1е %пит; Спт &1зег, 1пеег4и8 аоатпит &еега4 — пе Рпарит, Ма1иИ; е88е Беит: Беиз 1пс1е е&о." 14 Сенека говори о невнабошцима: аћтПаега Леогит уепегап!иг, ИИв зиррНеап! §епи ровМо, Ша аДогап!, НПа рег (о!ит аз81<1вп1; сИет аи! аЛбЈап!, НИа вНрет јаешп!, тЈеИтаз ееЛип! е! еае1. См. у Лактанција, Бгу. шв!. II еар. 2.

бошци, у буквалном смислу, те тумачили, и вјеровали у мноштво богова и поштовали их до своје смрти; д.) и св. Писмо, којега свједочанство, у овом случају, има велику важност, пружа нам доказе и примјере, да су незнабошци, како до доласка Опаситељевог, тако и послије доласка Његовог, вјеровали, управо, у многе богове (Јуд. 5, 8; Ис. 44, 12—20; Јер 2, 27; Дан. 14; Гал. 4, 8; Дјел. ап. 14, 11 —18.); е) стари хришћански иастири, од којих су многи, до обраћаја у хришћанство, били сами незнабошци и у незнабоштву изучени, а за тим у старости, изобличаваху незнабожачко сујевјерје, и јавно проповиједаху, да незнабошци не знају за једнога Бога, него вјерују у многе богове и клањају се идолима; подробно опровргаваху и оне, који хтједоше заштитити незнабоштво алегоричким тумачењем и свједочаху, да је њима, по сопственом искуству, позната и суштина и ништавно значење незнабожачких мистерија; 15 у опште од многобројне множине незнабожаца, који се обраћаху Христу у почетку хришћанства, многи бијаху упознати са свима тајнама незнабоштва, па ипак ниједног није било, који би исповиједио, да тајне и мистерије незнабожачке скривају у себи дубоке истине вјере, сагласне с откривењем; него су, на против, говорили о тим тајнама и мистеријама с презрењем, као о предметима нечистим; з.) па и кад би допустили, да су неки незнабожачки мити, заиста и имали неки вииги, тајанствени смисао, то без сваке сумње тај смисао не само да нијесу знали многи, него није га познавао ни вас народ, него је увијек нојимао своја предања о боговима, своје обреде и светковања у смислу простом, у смислу буквалном. 16 (Свршиће се.) 15 Јуетин филоооф — Аро1. 1, 9; Тацијан — ОгаИо а<1 бгаее. еар. 9, 33 и 34; Тертулијан — Аро1. п. 13 е! ве^и.; Климент Алекс. — Соћог!. ас1 @;еп!ев; Арноб. — аскегеш §еп1ев; Јевс. — Ргаераг. Вуап^е1. II, оар. 3 е! оае1; Авгуотин — с1е еЈуИ. Бе1; Лактанције — Бтп. 1пвШ. II, оар. 2 е4 4. 16 Заштитници незнабоштва, који су се појавили у новије доба, оавршено су побијени нарочитим списом Доктора Леланда, на Француском пријеводу: НоиуеНе с!етопв1гаУоп Еуап§е11дие.

*