Srpski sion

Б р . 51

ни карловској. да одмах с пролећа 1895. г. парох. дож зида, а док исти не сазида, да пароху своме већ одређену станарину има илаћати. — Узет је на знање допис поджуп. звања торон. вармеђе, но коме је на овд. замолницу од меленачких становника, ради подиирења камате на мепични дуг цркв. општине меленачке и у име школ. нриреза за 1894. годину инкасовано 8200 ф. а остатак од 10.300 фор. није могао инкасован бити, јер је код дотичних пфендована теглећа марва; но пошго је сад радено време нрешло, то ће се и тај остатак егзекутивним путем инкасовати. — Узет је па знање извеигтај руковатеља зал. парох. сесија, да је две зал. парох. сесије у Чакову за 830 ф. годиш. закуншше, а парохиј. сесију у М. Вечкереку за 320 ф. годишње закупнине за екон. 1894—5. г. нод закуп издао — Одобрен је закључак цркв. општине оросламошке, којим је од 1. јан. 1895. год. решкриптуалну свешт. нлату установила. — Умољен је срески суд т.-коњишки, да узапћене рачуне цркв. општине т.-ст.миклушке управи овој изда, како би се већ наређена истр&га нротив исте цркв. општине снровести могла. — Изаслат је прота Ника Николић, парох кнешки. да истрату спроведе против Татацка Петковог, бившег председника цркв. општнне наћфалске. — Одобрена је реорганизација цркв. општине ђалинске. — Дозвољено је цркв. општини т.-кањишкој, да неутеримо цркв. потраживање брисати може. — Изаслат је др. Милош Ђорђевпћ, члан управе ове, да извиди, да ли је цркв. скупштина срп.-елемирска законито конституисана, ношто се то из поднеска њеног није жогло впдети. — Годишњи прилог в.-кикиндске цркв. општине енарх. фонду у износу од 136 фор. 09 н. унесен је у епарх. фонд. — Од неких цркв. општнна поднесени предрачуни п рачуни нздати су епарх. ревизору на нрегледање и извештај, а од овог већ прегледани рачуни враћени су дотичнпм цркв. општинама са примедбама. У Темишвару, 12. децембра 1894. И. М. — (Избор пароха у Ст. Футогу.) 8. децембра о. год. извршен је под руковођењем проте Милана Ћирића као. консисторијалног иовереника избор пароха у Ст. Футогу. Ири избору није ни једаи кандидат имао две трећине гласова, те ће консисторија морати именоватн пароха. Између кандидата добио је Тоорђе Бота, парох јарковачки, 34 гласа; Петар Костић, капелан прот.е новосадског и администратор нарохије, 19 гласова; Александар Грујић, нарох у Варјашу 18 гласова; осим тога пало је још 3 гласа на двојицу кандидауа. — (Руски дар лавовској (лембершкој) граво-

олавној цркш.) У најповије доба причао нам је г. Владимпр Димитријевић у нодлиску „Међу Пољацима,' штампаном у „Бранику" (бр. 98—105) иеке појединости и о православиој Цркви у Галицији. Православље, вели он ту, у Галицији није никада ишчезло. Но год. 1710. би ту иравославље доведено скоро на ивицу пропасти, и то језуитским и другим интригама. Народ црвеноруски, дотле чисто иравославан, одлазио је, иод оним нечувеним притиском, јатомице у унију. Само што још онај велики и богати „(рит-манавскш," манастир близу вароши Станпславова. још за дуго одржаваше нравославље; док г. 1783. Јосиф 11. није укинуо и то носледње гнездо нравославно. Али када се те године могаде мислити, да је у Галицији крај иравослављу за свагда, тада се диже једна шака Срба и: Грка, који у Лавову живљаху од зараде својих руку, и они ту оснују нову православну општину. Од Срба беше вођа у томе покрету Тодор Лалић, а од Грка неки Саракјоти. На брзо се њима придружи прилично Румуна, па и Руса, који су се усудили, да се полагано врате из уније. И сада су они били кадри, да о своме трошку издржавају једну црквену општину. Парохе тој онштини слала је, све до 1853., и то о трошку те онштине, буковинска енископија. Те године пак изрази буковинска епископија, да ће из свога фонда издржаварн цркву и пароха. Све до прошле годиие служила се света лнтургија у једном храму у францишканској улици бр. 3.; но те године би тај храм порушен, и сада стоји православна онштина лавовска пред зидањем новога парохијскога дома и новога храма Божјега, а у вредности од неких 150.000 фор., коју је велику своту оцределио на то богати верски фонд иравославне цркве буковинске. Но за ту се цркву много брину и Великоруси. Тако смо дознали, да је. на топло заузимање тамошњега насгонтелл гр. прав. церкви вт> цћлои ГаличинЉ и душпастнра Лвовскаго, нреч. г. Евгеиија ВоронкиЈевића, руски конзул у Лавову, Штстантии ПавловиЛ Лустошкин , поклонио овеутвари ; целокупно одјејанпје од жуте свиле, везене са златом (300 ф.), целокупно одјејаније од црне кадифе, везене са сребром (175 ф.), потир, дискос, љажицу, колље. звездицу (350 ф.), велико, златом оиточепо Јеванђеље (300 ф.), разне иерзијске и, турске^ћилимове (200 фор.) и три светњака (196 фор.). Богати дакле дар износи до нреко нетнаест стотина форината. Када зиамо, да у Лавову имаде још и дан данашн.и српских нородица, које ће одлазити, да се