Srpski sion

Отр. 6.

„СРПСКИ СИОН."

1 »р. 1.

удешену науку о васкреу мртвих. По њиховом веровању моралн би сви људи поумирати кад дође Сосиуош, трећи син Ормуздов, пак би пак би онда са свима дотадањим покојницима силом Ормуздовом сви опет васкрсли из мртвих.' Тело би се излучило из разних елемената: кости 113 земље, крв из воде, коса из биља, а живот из ватре. Затим би одмах наступио општи суд, а иза тога преображај делог света. У овом смислу имали су и стари Јудеји такође своје представе и своју науку, која је од особитог значаја. Код сгарих Јевреја, до ропства, беше веровање у овом погледу сасвим слично веровању старих Грка, јер њихов Шеол не беше ништа друго до дарство неко, у које се земаљски покојници преселе, и тамо живе, али без икаквих осећаја. Но покрај тога су ипак веровали да по неки мртваци устају из својих гробова, те спојивши се с душом одилазе на небо. На томе се оснива и оно, истина индивидуално, али ипак распрострањено, веровање у васкрснуће, о коме старозаветни писци говоре. Тако на пр. у књизи ,,0 Јову" (гл. 19. ст. 25 — 27.) пише: „Али знам, даје жив мој искупитељ и на последак да ће статп над прахом. И ако се ова моја кожа и рашчини, онет ћу у телу своме видети Бога. Ја исши видећу га, и очи моје гледаћо га, а не други". — А псалмопевац вели: „Свагда видим пред собом Господа : он ми је с десне стране да не иосрнем. Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се п тело моје смирпти у уздању; јер нећош оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трулост" (16, 8—10). А у псалму 17. ст. 15. говери : „А ја ћу у правди гледати лице твоје; кад се пробудим бићу сит од нрилике твоје". А у псалму 68. ст. 20. каже: „Ово ,је Бог наш, Бог спаситељ, у власти су Господу врата смртна"'. Но вера у васкрсење пз мртвих учврстила. се код Јудеја тек након коначне пропасти јудејског царства, и то у свези са чврсгом надом, да ће Месија по ново усиоставити народну нм теократију. Вера та никако се не може идентификовати са надама, којима се изабрани народ крепио с погледом на иолитички преображај, него се пма схватити баш у том смислу, да, су Јудеји веровали чврсто, да ће преминули нраведници по ново оживети, да учествују у обповљеној народној слави и величини.

Овамо спада прво и ирво символичко пророчанство пророка Језекиља у гл. 37.: „Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу и постави ме у сред поља, које бијаше пуно кости. И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, бијаше их врло много у пољу, и гле, бијаху врло сухе. И рече ми: сине човечији. хоће ли оживети ове кости? Аја рекох: Господе, Господе, ти знаш. Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте реч Госнодњу. Овако говори Господ, овпм костима: гле, ја. ћу метнути у вас дух и оживећете И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и нознаћете да сам ја Господ. — Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; а кад пророковах, наста глас, и гле потрес, и кости се ирибираху свака ка својо.ј костн. И погледах, и гле, по њима изидоше жиле н месо, и озго се кожа навуче, —" и т. д. Па с каквом нам тек поузданом извесношћу пророк Исаија објављује веру у васкрсење из мртвих Чујмо само шта вели у глави 25, 7—8.: „И Господ над војскама поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи. Уннштиће смрт за увек". А у глави 26. ст. 19. вели: „Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се и певајте који станујете у праху; јер је твоја роса — роса на трави, и земља ће изметнути мртваце". Пророк Данило опет вели: „И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни" (12, 2.). На ово нам се обично довикује, да је ту веру прицепила на народ секта фарисејска и довела је до таковог савршенства, указујући на разлику између њих и Садукеја. Садукеји су се у овом погледу придржавали старог народног мишљења, по коме истпна беше неко царство мртвих — Шеол, али представа о томе бејаше јако слаба, и нејасна, јер се тек о по гдекојем покојнику приповедало, да се после смрти дао видети или да је васкрсао нз мртвих. — Овај је приговор нашао тим јача одјека, што су Фарисеји признати од свега света као нросте притворице. С тога држимо да неће бити с горег, ако мало поизближе расмотримо те две партпје .јудејског народа. Фа/шсеји (име значи: одабрани) сачиња-