Srpski sion

Б р . К.

могу позитивно ни рећи, како је кр. жупанијска област беловарска на ово питање требала најприје себи одговорпти. Но и.ешто могу инак рећи. Облигатпо школеко ираановање благдана римокатоличких и православних, не ставља закон у одвисност ј<>дино од броја мањине, већ и од тога, да ли у мјесту има и црква те мањппе, т. ј. ако је могућност, да се у мјесту обавља празнично богослужен.е. тада би закон хтио, да се школском обуком не смета ни мањини дјеце, да у своме богослужењу учествују, зато нека се тада пе држи обука, а тај даи нека се школи падокпади са четвртком. Оваква одредба праведпа је и оправдаиа је, кад школа није ии римокатоличка, ни православна, већ онћа. Нема ли у м јссту цркве њезине, онда ман.ииа може бити колико јој драго знатиа, н.езиии благдаии ипак се не морају нразновати, јер пе имајући прилике да учеетвује при богослуењу, моћи ће у дапе маи.е свечаиих нразника ићи и у школу, па ако хоће баш и на иајсвечаније. Опстојање цркве у мјесту, важна је дакле околност, за ријешење питаи.а о облигатном светковању празпика ман.ине дјеце у школи. И кад је та околност важна. а у овоме нашем случају ностоји у мјесту ц]жва мап.иие, онда је кр. жунанијској области беловарској могло битн у толико лакше ])ијешити и сумњу о знашпости броја мањипе школске младежи. Да број те дјеце мора биги у п.еку ]>уку већ знатнији , го доказује нећ само то. што је у томе мјесту могао настати обича/ обављања светосавске литије у школи. Појединци нијесу сигурпо могли у мору иновјернога свијета заводитн такав обичај, или би га тешко могли завести. И кад је већ тај број ман.ине знатнији. оида би се кр. жупанијска област белова])ска једва огријешила о вољу закона, кад би, с обзиром на ностојање у мјесту нравославне цркве и с обзиром на уобичајеио обављање светосавске литије у дотичиој школи, изрекла била, да и римокатоличка већина школске младежи те школе. има у школском смислу празновати дан св. Саве. Праг.едап и разборит човјек, па био он

и најватрепији Србин п пајнравославнијн, ие би смио приговорити тој области, кад би опа у сличиој прилици, на овај начии, ријешила овакво иигап.е о нракоелавној већиип школске дјеце. Осим тога мнслим ја., да ће .једпа цн јела иравославна парохнја једпој конФесиопапн) мјешовнтој школи моћи свагда дати знатан број своје дјеце. Опдје гдје је парохија можда незгодно ноцијепана иа више школских опћипа, не ће то ваљда моћи бити И пе ће бити ондје, гдје је паша па|)охија морала бити за нужду нодигнута, пе имајући већег броја својих члапова, као што је п пр. у Нараждину и још њеким мјестима Али у беловарској жуианији, колико ,је ја нозиајем, једва ће биги и јвдие школе, у којој ие би могао бити знатан број наше дјеце, ако у мјесту има паша парохијска црква И у самом Беловару. где пас римокатолички живал. знатно надмашује, нремда ту нма наша нарохија и нарохијска н]жва ие би био незнатан број дјеце наше у онћим пучким школама тога града, када само у м.јесту пе би било срнске автономне школе, у коју наша дјена нонајвише иду. Но оставимо иа страну Беловар, гдје има српска автономиа школа, осим тога Коиривницу и тврђу ПваниК , гдје до душе има наша парохијалиа црква, али се мјесто пароха давпо већ не попуњава, остаје на територији беловарско-крижевачке жунаније још 2Н мијеста. у којима има српско-православна парохија и парохијална нрква, а у н.има су и школе. Друга мјеста, гдје су наше Филијалне цркве и гдј е и школе постоје, не узимам у рачун, јер закон говори само о гаквим мјестима, у којима има „гирпа сгкуа". У ])ечених 28 мијеста, иремда неI мам звапичпих података о заокружен.у од! посних школских општина, ипак ћу једва погријешити, када речем. да нема ни једне школе, у којој пе би била бар једна треКина или четвртина дјене православне вјере. Да пе гријешим кад ово велим, у томе ме утврђује ,.Ро1Шско 1 зисЊепо гаг(ЗЈе1јепје кга1јеу1па Нгуа1зке 1 81ауопуе", ко.је је издала висока кр. земаљска влада, а еаставио кр. статистички уред у Загребу „ро ро81јес1с]|| рорјеа §ос!ше 1890". У тој