Srpski sion

Б р. 8.

књизи нотражио с;ш број становника но вјсроисновијести за свнх тих 28 мијеста, те сам нашао, да у 1<> има иравославног становннштва више него римокатоличког, у осталих 1:3 има нравославнога мање, на једном мјесту аа '/ 4 , па другом за '/з 1 на трећем '/ 2 , а иигдје. осим Ровишша (које за то има доста заселака, са веКимом нравославног становништва) пе износи број нравославних иснод '/ 3 онога броја, који је истакнут за римокатолике, ијш '/ 4 укупног броја становништва. Најнеповољнији су бројеви за нравославне (осим Ровишта, о коме мало час сноменух) у Беденику, Писаницп и Грђевцу. гдје римокатолици стоје спрам нравославних овако: у првоммје сту (516 : 97 (к тој нашој нарохији нрипадају још: Бедеиичка са становништвом 109: 185, Бабипац 468: 79, Булинац 263: 41 и Ласовац 552: 389; свега дакле 2001 римокатолика снрам 791 православних), по у мјесту самоме гдје је школа нема римокашо.тчке жупне цркве, а има православна: у Писаници стоје римокатолици снрам православних као 1339: 592. у Грђевцу као 1103: 140 Па и у школама тих мијеста, судећи по броју стаповништва, не може бити да је незнатан број нравославне дјеце. Наравно, мој рачун био би правилнији. кад бих ја имао нодатке о школским опћинама, које снадају па школе тих 28 мијеста и о школским снособњацима у тим школским онћинама и о броју у школу Фактично унисане д.јеце, али кад тих података немам, онда ми се не може за ^ло узети, што сам се ограничио на број становништва цигло оних села, у којима је школа, а поред ње и наша парохија И са оваквим нодацима какви су мени нри руци, ствара се у мени увјерење. да у ниједној од тих школа није број православне дјеце спрам броја римокатоличке шолико незнатан, да у њима дап св. Саве не би морао битн, по смислу закона, облигатни гаколеки нразник. Дозволићу још и то, да се од 1890 године на њеколико мијеста број нравославних још и смањио, па ипак, како ја та мјеста познајем, пије морао број наше дјеце у догичним школама ностати тако сићушан, да би га требало игнороваги и нитати: зар ћемо ради то 2 3 право-

СИОН." Стр. 117.

славне дјеце, стотини римокатоличке ускратити обуку на дан св Саве? У граду Вараждину могло би се то питати и жупанијска област вараждинска могла би негативно ријешити такво питање, или принитати високу владу, шта да чини, кр. жупанијска област беловарска није имала разлога питати владу због ни једнога мјеста у своме подручју, које се може нодвести нод стављено јој питање. Она је могла за свако од тих мијеста одговорити: у шој школи не може се на дан св. Саве држати школска обука ни са /тмокашоличком. дјецом, па била она баш и у веИини. Таквим одговором она се не би огријегаила о закоп, који не вели, колики број мора бити у мањине, ако ће за њу да настуни ногодност §. 10. број 8 сл. а. школског и наставног реда. Ниј е само иринцип цјелисходносши, који уиравним властима у дјелању њиховом мора нред очима бити (Бг. 81еш, НапсЊисћ с1ег Уета11ип^1е1|ге, 81и11§аг1 1876. стр. 22.), велим, пије само тај принцип оно, што је кр. жупанијску област беловарску могло оправдати, ако би она овакав одговор дала. Ја бих рекао, да би она, налажући респектовање и саме једне чешвртине укуннога броја, радила у духу школскога закона , који у своме §. 20. налаже, да се већ при намјештању друге учитељске силе, узи.ма обзир и на оне ман.ине, којих вјероисповијести припада бар четврши дио укупиога становииштва дотичне школске онћине. Ударам нагласак овдје на оијечи „четврти дио", јер ми се чини, да је у томе изречено, е је гаколском закону „четврти дио" већ рестктабл мањина. И ако би се томе ехватању нриближила била и » у нагаој овој ирилици кр. жупанијека област беловарска, зар би била погријегаила?! Могу дакле слободно рећи, да је кр. жунанијска област беловарска на жрва два дијела иитан.а, које је влади ун])авила, била нозвана одговорити сама идајетј)ебала одговорити у позитивном смислу. Остаје јога трећи дио питања, наиме онај, у коме са пита о дозвољености цјевања, говорења и декламовања у славу св Саве, о дану н.еговоме, при светосавско.ј пјколској литији. Шта је кр. жупанијска