Srpski sion

„СРПСКИ

СИОН."

В р . 13.

ховите бујице и иодлаве у сеоби народа, која хтеде цео свет да збрише са лица земље; он, који подиже богомоље, школе и болнице, ублажи законе, умилоетиви срце човечје и запали луч правога знања да не залутамо и не пропаднемо на узбурканој иучини пашпх страсти, мораде пре тога умрети. Онај духог.ни горостас у л>удском телу, који је господарио над силама природиним, који је шибао море, нретио бури и ветровима, од кога дрхтаху силе демонске, својевол>но трпи самртне мукс, да би крстом разорио царство смрти и да би се људи сетили оних речи у рају: и семе женино етаКе на главу змије и размрвиће ју. Људи се згрозише, шта учинише! Природа се тресла из темеља свога, сунце се сакрило, да не гледа ненравду, а храм јудејскп почиње да се руши у завеси својој. Јадна ириродо! И ти тужиш за избавитељем својим, којега си ти одавна жељно очекивала. Неје ни теби лако под теретом борбе за онстанком; ти стењеш заједно са оним невиним тичетом у шуми, када га орао канџама својима рашчупа, твоји болови се најбоље оиажају у самртним грчевима твоје деце. Доиста не би било тога трзања и отимања од смрти, да је смрт само нрелаз у нов заједнички живот нриродин. Јудеји изневерише своје традиције. За мало, на ће почети први лист крваве историје овога народа и од тада његова историја неће имати да запише ничега доброга, до ли рат и свађу, мач и гоњење, мржњу и нрезреност од свију. До данашњега дана живи Јуда и живеће још, али лутати по васељени без куће своје никад престати неће. Тако силно одјекнуше оне речи: крв његова на нас и на нашу децу! Застанимо код крста Спасова и нролимо неколико сузр љубави и благодарности. Па сад нриступимо задатку ове скромне работе, да разгледамо научне податке о смрти и иогребу Христову, да би као образовани људи имали чиста појма о овој највећој катастроФИ у исто рији човечанства Изнурено и силно ипшбано тело Спасово виси онде распето са тешким ранама на рукама и ногама на омари ведрог палестинског дана. Овај измученп органнзам имао је још да поднесе ужасне болове на крсту. Светп оцп тврде да су болови Христови били много страшпији од болова обична распетника, јер Он беше узео на

себе грехе целога света и за све те грехе укупно мораде иатити. Иеприродан положај тела са раширеним рукама проузроковоо је за кратко време болове, какви се описати не могу. Макне ди се само, кроз цело тело, нарочнто на прикованим удовима осете ее грозни болови. Осим тога тежина тела привлачила је тело доле, те с тога сви нерви беху у запетом етању, откуда у свима мишићима грчеви овладаше, којп до смрти не нопуштаху. Рањени делови тела изложени ваздуху морали су инФламирати, поплавити и наиослетку поцрнети; исто тако и други делови тела, где је ток крви због неприродног положаја тела спречен био. Плућни мишићи због висења тела непотнуно су вршили свој задатак, чему беху последице: препуњеност плућа и десне срчане коморе крвл.у, непотпуна оксидација крви и тешко кратко дисање, које прећаше сваким часом да ће угушити. Како је десна срчана комора била нренуна крвл.у, то вене из главе не могаху своју крв спровађати у десну ноловину срца, из чега је произлазила хиперемија мозга са жестоким боловима и несвеигћу 7 . Стање раенетника беше у толико страховитије, што дисање сваким часом мораде бити чешће, а при еваком даху болови ишибаних делова тела и нлућних мишића беху све јачи. Осим тога распетника је морила још и страшна жеђ, која после сваког губитка крви наступа и која је била све грознија у колико је дисање било чешће. 1 После таких мука неје чудо, да је изнурено тело Христово носле некоЛико сахата на крсту престало да живи. Око девет 2 сахата из јутра расиет је Хри1 Сћг. Сг. ШеМеп (ИакегШЈопез ^иа{иог шесУеае. СгбШп^. 1775. е. 37 зад. — Ја1т'з Агећао1о§Је II. 2. е. 369 \У1зеташ1'8 2изаттепћап§ <3ег Егдећшззе (1ег ипзз. Еогзећипк тИ с1ег §еоИепћаг1еп КеП§'. Ке§еп8ћиг§ 1840. 2 Синоптичка (три ирва) еванђелија тврде, да је Хрнстос у 9 сахата распет. Еванђ Јован пак иагледа да против овога еведочи, када каже, да је Пилат отприлике у 12 сахата тек сео за судску столицу, да суди Христу. У црквеној песми на шестом часу (иже шестш ден1. же. и част. на крест!; пригвоадивЂ...) стоји слично' мишљење јованову. Ова несугласица престаје одмах, кад се узме у обзир, да Јован броји сахате по римском начину од поноћи, а нс од јутра, као Јудеји и по н>има синоптичари. Н тако кад Јован каже, да је Христос одведен к' Пилату око шест сахата, то не значи у подне, иего у шест сахата у јутру. Да се тако рано досађивало прокуратору с парницама, не беше ништа необично. Сенека