Srpski sion

Б р . 13

стос, а у подне наступиле су самртне муке. Овај догађај беше оглашен свету чудним иомрачењем сунца, које трајаше до три сахата но иодне, до смрти Христове. Овај иојав беше у толико чудан. што се зна из астрономије, да ово нејс могло бити обично помрачење сунца месецом, јер ово не бива, кад месец стоји у опозицији са сунцем, а то је кад је пун месец, као што то беше тада у време иасхе и смрти Христове. И еванђелисте као да хоће ово да нагласе, када тај нојав описују речима гахотсал)-/; 6 г]лсос место ГУ.лгсф:; тоО 7/Љ' ј еугуего. Од куда се тада помрачило сунце, не зна се. Да га је пак било, то осим сванђелиста сведче и други ванбиблијски извори. Тертулијан 3 се нозива на државну архиву, где је овај догађај био забележен. По Еванђ. Никодимову (гл. 11.) пребацивао је још Пилат овај ванредни догађај Јудејима. У кроници писца Флегона, 4 савременика Хадријанова стојп, да се 4. године 202. олимпијаде, а то је 32 — 33 по нашем рачунању, која је година по свој нрилици година смрти Христове, сунце у нодне тако помрачило, да се звезде виделе и да је након тога таки земљотрес настао, да се у Никеји у Витинији готово све куће порушиле. Јулије АФриканац 6 навађа другог писца Талуса, који такођер сведочи о овом номрачењу. На ова казивања обратио је велику нажњу још Ориген и Јевсевије Кесаријски. Када сс приближио крај патњама Христовим око три сахата по иодне, узвикнуо је Христос прво рсчи 22. исалма: е1ј. еП. 1ата 8ађасћ1 ;ап1. затим је искао воде, да пије. Један од војника, натопи сунђер у внно, 6 натакне на исопову тршчицу_и пружи му на уста. Одмах за тим узвик(с!е Јга II. 7.) оведочи, да је у Рнму већ у зору био пун Форум кверуланата. Тим пре морамо пристати уз ово рачунање да је Христос око шест сахата осуђен, а у девет распет, што .је морало протећи дуже времена између осуде и распећа у. приправљању за распеће и двојице разбојника, јцто неби било, ако би узели, да ,јс Христос у дванаест сахата осуђен и одмах распет. 3 Аро1. с. 21: Ео<1ет тотепЈо Шез те^цнм оЛеш 81§пап1е зо1е 8иђ(1ис4а еа!. . . . епш штиП сазит ге1а1пт т аг1нУ18 уезћчв ћађеНв. Пре њега још муч. Лукијан: еопвиШе аппа1е8 \ т е84го8 е1 туегпеИа, РИаП 1ешрогИт8, с1иш ра1еге4пг СћгЈ81иа, тесПа сИе ^идагат ао1еш е( 1п1еггир1ат сПет. 4 Ог1§. с. Се1в. II. гл. 33. ' ОаПапД. ћЉ1. Т. II. с. 374 и 375. 6 Ово беше пиће римских војника т. зв. розса, ко.је је кисело' и с тога се зваше у грчком Видн ВеМепззпег п ВгеШсћпе1(1ег'8 ТЈехге. иод том речју.

СИОН." С тр . 213.

нуо је Христос: Свршнло се! Оче, у твоје руке предајем дух мој. Глава Му клоне на сграну и Он умре. Чим је Христос, господар света и природе издахнуо, узнемирила се природа; земљаједрхтала да су стене пуцале. Гробови се отворише и мртви излажаху из гробова, као предзнак, да ће сви људи као Христос ускрснути. У том тренутку раздера се и црвена завеса по среди од горе до доле на двоје. Страх и ужас овлада ирисутнима. Сам центурион (капетан) кохорте и војиици на стражи дрхтаху. „Доиста ово беше син Божји - , рекао је центурион. 7 Народ, који беше онде, груваше се грчевито у прса и бегаше дому свом. На Јудеје морар јс овај догађај силно утецати. Чуднпвати појави у природи у тренутку смрти Исуса из Назарета и дерање завесе у храму, морало је за њих бити од великог значаја. Осим тога беху им још у живој успомени сва чудеса п речи Његове и ово их узнемираваше. Један део од њих, међу њима и угледни чланови синедријона, Јосиф и Никодим. ностају хришћанима. затим о Духовима 3000, а мало за тим 5000 њих крсте се. Гамалил, Јосиф Флавије и многи други врло близу стајаху хришћанству. Но ко ће увернти револуционарну партију иротив Римљана, љуте зилоте и тврде Фарисеје, да је њихов месија на крсту погинуо од римских војника. Јарам римски беше доиста тежак. Орлови римски, где год су се појавили, газили су све оно што не беше римско, јер варварин у очима Римљана неје много вредио. Тим теже иодносио је овај јарам јудејски народ, који је као „свето семе" имао више народног поноса, него ма који други народ. У таком положају неје се чудити, да је овај марод очекивао у мееији нре свега ослободиоца од несносног римског јарма. 0 смрти Христовој осим кратких сведочења ЈосиФа Флавија, Светонија и Тацита, вредно је сноменути још једно место у Плутарху, који је 120 г. умрво и био савременик цара Трајана. Наимс он сиомиње, да су у време цара Тиверија, дакле у доба Христово, лађари на мору чули једном неко брујање и за тим јасан узвик: велики Госиодар је умрво, за тим да се дуже

' По Пикод. Јеванђ. (гл. 11.) зваше се капетан Лонгинус; ово име он иоси и код Боландиста (Ае4а бапегогшп с1. XV. МагШ) и код Баронија. (Аппа1. ас! а. 34. и. 127. 187.) Држи се, да је он доцније био енископ у Каиадокији и да је као мученик умрћо. Ово спомиње и Златоусти.