Srpski sion

С тр . 264.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 16.

наравно у преко новучене линије уже, а гдје долазе крштена нмена еа породичннм именом заједно, то је наравно да су онде шире линије. Нођимо дал>е. Ва жалоет пае евију, поменути протокол „испок-кдаЕшихсА" баш у ономе мањка највише, што је ио најиптересантније за данашње Србе у Барањи, а овај се недостатак у том налази, што није сваком поједином „домаћину" уз крштено име и презиме ставл.епо, јер нод првом рубриком „домаћини" читамо до преко 340. обиЛ)вжеиих само крштених имена без нородичних уједно. Ево само пеколико да набројимо: „Копра баба, Десиа баба, Стоја баба, Милисава баба, Ангелија вдова, Милица вдова, Латинка вдова, Кненија Циганка; Пано, Ђу])о, Милета, Нешко, Гојко, Милош старац, Груица свирац и т. д. У оно доба т. ј. год, 1735. јамачно је сваки у свом месту знао: ко је та: баба Коира, баба Деспа, удовица Латинка, удовица Ангелија, ко ли Милета, Нешко, Гојко, старац Милош, свирац Груица? па им је извјеспо и презимена знао, па како ова ирезимена на броју њнх више од 340 нису уз крштена имена побил.ежена, јасно је да су изостављана презимена за данашње ноколење за свагда изгубљена. Мањка поменути протокол и у другом погледу. Називи рубрика врло су поремећени у течају протоколарних записивања. Из рубрике, која на челу има „Домаћице и снаје" неможе човек знати, које се име

односи на домаћицу које ли на снчју? Ја сам тако судио, да ће оно прво име бити име домаћице, а под њеним именом стављено име име је њене снаје, а где је само једно име записано било, ту сам само онако од ока узео, да ће "то бити име домаћице. Налази се у течају протокола и овакова рубрика: „Братија и Сина", те сам овде тако исто иоступао, као и онде код „домаћице и снаје". На прво место стављено имеузео сам за име „Брата", а под овим именом означено име, за име: сина, т. ј. не братовљева, него домаћиновог сина, прем да се и.ово за извјестно узети не може, јер биће да су и „браћа" „Домаћина" који су под једним кровом у заједници с њим живели, били ожењени људи, па ако и не сви а оно већином њих; ал у по • менутом протоколу, о овоме баш никакове сљеди не налазимо. Каква је опет ова рубрика „чада и снаје"? а оиа опет „ћери и снаје". Све је то разбачено, па човек само нагађати може: ко су чада, ко ли снаје? ко су ћери, ко ли снаје? Има такових ненравилности још више, ал' се може преко њих прећп што но реч „на дневни ред". Вредно ће бити и то споменути, да се код мушких имена много мање налазе „српска имена", него што је то код женскиња, јер код ових мало је календарских грчких, све су то чиста „српска имена" у свима местима из којих се православни Срби и Срнкиње исповедали. ; (Нас авиће се). *

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ОД КОРИСТИ? (Наставак).

XI. Доказали смо: 1. да се улагањем фондовских капитала у државне папире, т колико нису могли издани бити у хипотекарне зајмове, не штете ни фондови нити просветни интереси нашег народа; 2. да није крива- ни данашња, нити да може бити крива и једна управа фондова, што

странке не траже и не иодижу код фондова хипотекарних зајмова више, него што их је подигнуто, неГо да су узроци томе изван управе фондова; а данашња баш улрава, да је са своје стране учинила што је до сад учинитн могла, да је добијање и подизаље за.јмова фондовских олактпано, а тражња њихова умножена ;