Srpski sion

С јр . 320

Б р . 19.

јем издањима стојн толикн роди. А к> зна старо -ловенски и дрквенословенскп и законе глаеовне тијех језика, тај ће зиати да би требало да је наштамнано т о л и ц м р о д и. А тако имамо све, као што желимо и као што треба да је, у Сарајевском издању. У њему то мјесто. глаеи овако: Тлкш и кк1 афе невлагоразб/ино слоко дадите а з м к о л! х , каки» оуразблнкетсА глаголе«ио(; б З дјтј ко козд Ј >)(х глаголк>ф{. ТоЛИЦМ оуви*, аЦ1Е клк1чнгса, роди гласижх с8тћ кх лАцгк, и н и I д и н х и\-х кезгласлгА. Читалац ће оназити да је у Оарајевском из-

дању у не к л а г о р 8 з ;И н о с л о к о не спојено са к л а г о р а з 8 л! н о, а у свијем споменутим издањима стоји не растављено од клагора= з 8 Л1 н о као што је у матици. Али било не саста;Вљено или растављеио одклагоразбл»н о, у оба случаја излази, било овако или онако наиисано, један исти смисао у реченици. Откуда пот'ечу ови иснравци у Сарнјевском издању, ја не знам, али свакако иде ово на нохвалу одбору, који је то издање за штампу приредио. Карловци. Јован ЖивановиЂ.

ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ.

Нагласили смо горе, да поменути нротокол баш у оној тачци највише оскудева, гдје би требало да је иајтачније, најоиширније изведено, а то је у нонисиваљу породичних имена — презимена, јер су нрезимена од год. 1735 :;а Србе у „епархији мохачопољској" од не мале важности већ и због

тога,

што

би у погледу бројног кретаи>а иашег срнско-иравославног народа тамо по Барањи — неке иодатке бар од чести добити могли. Свештеници наиме, сваки у свом месту — но нрезименима од нуних 160. годииа означеним, могли би дознати: имали још кога од оних породица у месту јал па страпи,? или су у низу ових 160. годииа на жалост већ изгииуле. Исиослати калуђер из манастира Грабовца као духовник, а јамачно и као нисац помеиутог нротокола, види се да је врло иехатан био у занисивању нрезимена, јер гц.е су му презимеиа рекли, он је такова и уписивао,. а где су му „домаћина" рекли само по крштеиом имену, ту добри мој духовник није много разбирао, негу рубрици : „домаћини" ево овако унисивао: Радован, Павко, Цвејо Ненад, Божо циганин, Стојак старац, — Јања баба, Ружица баба, — Марица вдова, .Босиљка цигапка, Круна циганка и т. д. без икаквих нрезимеиа.

Нрилози из збирке Максима Лудаји&а. (Наставак). На такова само крштена имена иалазимо силесију без презимена у много пута помеиутом нротоколу у рубрици „домаћини", као пгго горе једиом рекосмо: до нреко 340. Видимо да се тако и код уписивања свештеничких имена нрактиковало. Писац је само овако прибележио: „Поп Марко", „поп Вукашип" и т. д. а иа два места још краће — само ио чину — ево

Није се чудити, дакле, да су ио оваковом овлаш схваћању и нехатном деловању дотичног духовника као писца многа и премнога презимена сасвим отнала, за која зар никад дознати нећемо. Било сад како му драго, овде иам ваља обиљежити програм даљој радњи у погледу суштине — језгре — номенутог нротокола, и тако набројаћемо. У нрвом реду сва она нрезимена од места до места као што су исга у протокол уведена, но тадашњем правонису. У другом реду саонштићемо број „домаћина, домаћица и снаја", „браћа", „синова и кћери", најиосле „слуга и слушкиња", све ио па се, а носле укушш број, те да се види колико их је на броју било, ко.ји су се из овог јал оног места год. 1735. о ускршњем иосту исноведили. У трећем реду саопштићемо неке ста-