Srpski sion

Б р . 31

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 517

љубили и иоштовали оци наши и ираоци, за коју јс живот даво Србин од како је у њу унишао. Да ; то јс и така је света наука; така је божанствена лепота и доброта наше свете цркве и вере нравославне. Али је Господ наш Исус Христос анао, да Кс се међу људима нојављивати и т?»ки, који ће на ту науку мрзити и изопачавати ју, па је цркви Христовој п отимати. Знао је Христос да ће бивати и таких грешннка, који лепоту н узвишеност његове науке не ће моћи подносити, него ће је ружити долом руку својих, слабим али уображеним умом својим. Зато је Христос унозорио већ онда све и свакога, који гласу божјем и науци божјој хоће да се одазове, и рекао је онда, а за сва времена; „чувајте с'е од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијему, а унутра су људи грабљиви. Чувајте се квасца Фарисејскога". Ево, дошло је и оиет време, да се против цркве Христове таки пророци појављују. Ево, дошло је и опет време квасцу Фарисејскоме. Благо оном, ко се од љих сачува. Сачуваће душу, сачуваће имс, сачуваће образ и понос свој. Јер, ето браћо мила, и по овоме, што сам вам данас могао тек нешто саоиштити и наго вестити о заблуди, грешности и притворству назарена, увидећете и осетити, да су наша браћа, која им у скушптине одоше — залутала, залутала јако. Залутала су нам нека браћа наша. згрешила су и Христу и души својој, згреншла су и цркви и народу своме. Згрешили су љуто; јер се каменом бацише на олтар божји и цркву Христову; јер обесве-

тише светиње божје и хришћанске; јер иогазише всру своју и одрекоше се имена свога. А ко тако чини, тај нс служи Богу, тај не спасава душу. Тај греши и небу г и земљи; и Богу и на роду своме Грешиици су великн залутала браћа наша назарени. Грешници су, ал су нам браћа рођена; по IЈогу, но крви н имену ерискоме. Не нрезримо их, нсго се помолимо вишњем Богу за ту браћу нашу. Да нх номилује, на нут истине изведе; да им се емилује и да их спасе грешне из таме назаренеке, у коју су по грешности евојој залутали. Не презримо их, него им рецимо увек и евагде; натраг, браћо, у коло наше; вратите ее цркви божјој, вратите се крсту Христову; вратите сс народу и имепу сноме. У цркви је Бог, крст је спаеење наше, а Српство је попос наш. Тако, браћо мила; помозимо браћи евојој, да не умру изгубљене душе, грешни иред Богом, осуђени иред Хрисгом, без благослова цркве и вере прадедова својих, а проклети од народа свога. Чините тако, браћо мила. Побожношћу својом, добрим делима и поносом српским светлите браћи евојој, да в ! ј Д с из таме изаћи ; а љубављу братском пружајтс им руке, да их из те таме изведете. Тако ћете Богу угодити, души својој места наћи, Сриетву своме номоћи. 11а колико год браће своје спасете из таме назаренске, толико ће пута на небу радост бити; толико ће иута Српство запевати. Јер, небу ће се грешник покајати; Српству ће се изгубљени син вратити и сиасти.

ИЗ ЦРКВЕНОГ ПРАВИЛА И ЦРКВЕНЕ ХРОНОЛОГИЈЕ.

>авља: Југ СтаниниЋ, парох.

(Наставак) Узрок и разлог пок. Ш-ком наведени стојати не може, те но тиме отпада. А да ли би, и какав би други узрок и разлог томе бити могао, — не знам. Књига јеванђеља каже, да је76. Лукино зачало и јеванђсље 28. недел.е и недел.е св. праотаца, да се, даклс, у обе те недељеједно и истојеванђељс чита. Свакако да не ћемо сумњати, а још мање веровати, да је редактору књиге јевапђел.а ненознато било, да неде.ЧЈа св. праотаца може насти неиосредно иза 28. недеље. Па кад је редактор књиге јеванђеља то знао, и поред тога за јеванђеље 28. недеље ипак рекао: .,0?б и кх нлк> 1Цк»'сцевх": онда је признао и нотвр-

дио, да се. „у две недеље по реду Једно исто Јеванђслпје" читати може и сме. 17. недеља Матејсва не задржава увек свога места. Има случајева, кад се јеванђеље 17. недеље Матејеве — о Хананејци — чита чак иза Богојављења т - ј. у једну од оних недеља, које падају између недеље ); по проскЖфжт" и недеље Митара и Фарисеја. И о том изузетку говори књига јеванђеља у свом првом еказанију. Међу тпм о јеванђел.у 28. недеље ништа не спомиње; не каже на име, да се јеванђеље 28. недеље у 28. недељу не може и не смс читати, или бар онда не, када недеља св. нраотаца падне одмах иза 28. педеље. Ћутање то о јеванђелЈу 28. недеље норед навода и наномене о изузетку код