Srpski sion

О тр. 518.

јеванђеља 17. недеље Матејеве може се и мора се разумети и тумачити само тако, да код јеванђеља 28. недеље и нема никаквог изузетка. Но не само из тога, што сказаније ћути и ништа не говори о неком изузетку код јеванђеља 28. недеље, закључити можемо и смсмо, да ее јеванђеље 28. недеље у 28. недељу доиста и чита; него сами слог првог сказанија о читању Лукиних јеванђеља даје нам пуно разлога и основа, да то тврдити можемо и смемо. СО лбки не стое е\\т чтггса , & начала понед. ио коздкнженТи крта, исполнк ко кс>к)(х с(д<иип,а)(х дк8над{сати)(!&". После 17 Матејевих седмица имају сс кроз нуних 12 седмица читати Лукина јеванђеља редом, без икаквог нрескакања — у све седмичне дане, дакле и у недеље. Узмимо случај, односно таку пасхалну годину, када недеља св. праотаца пада у 30. нсдељу ио Духовима. И тада се до 29. [17-ј-12] недеље имају читати јеванђеља онако, и оним редом, како и којим су она наведена и поређена у другом сказанију. Према томе се јеванђеље 28. недеље у 28. недел.у чита онда, када недеља св. ираотаца нада у 30. недељу. А кад је тако: шта нам оида смета, да тврдити можемо и смемо, да сејеванђеље 28. недел.е у 28. недељу и тада чита и читати има, када недеља св. нраотаца пада „неноередно" иза 28-ме, дакле, у 26. недељу по Духовима? Да се јеванђеље 28. недеље у 28. недељу доиста чита и читати има, казује нам и то, што — како ио старим еловенским и србуљским јеванђељима, тако н по грчком јеванђелистару редовних нсдељних јеванђеља Лукиних има 17. А ако се јеванђсље 28. недеље у 28. недел.у не чита, него ее у 28. неде.гу пма читати јеванђе-

ље 27. или 29. недеље; а у 27. или 29. недељу јеванђеље друге које недеље и т. д : онда редовнкх-недељних јеванђеља Лукиних нсма 17. него 16. * Одговор на горње иитањејесте: Недеља св. нраотаца има норед носебног имена и своје иоесбно минејеко иедељно јеванђеље, а то је оно, исто, које се и у 28. недељу ио Духовима чита. Јеванђеље од Луке зач. 76. чита сс у недељу 28-му и у недељу св. праотаца баш и у оном случају, када недеља ев. ираотаца пада одмах после 28-ме т. ј. у 29 недељу но Духовима; јер црква и књиге црквене не знају за иравило, но коме се „у две недеље по реду једно и исго јеванђеље" чнтатн не може н не сме: на против знају и казују нам така нравила, по којима се у врло кратком времену, од 7 дана, па шта више и у једном дану једно те исто јсванђеље два пута ирочитати има. Како недеља св. праотаца има своје носебно, минејско недељно јеванђеље; и како се у 28. недељу ио Духовима, 11. Лукину, редовпо-недељно јеванђеље исте педеље нрочитати има: то би и „таблица" рсђања Лукиних јеванђеља по грчком јеванђелиетару требала другчије да да изгледа; наиме, испред недеље „Отаца" не треба да дође 11. Лукина недеља, него недеља „Праотаца", а 11 Лукина недеља, односно јеванђеље те недеље треба да се чита на свом месту. Само где би уираво том јеванђељу место и било? А што је јеванђеље 11. Лукпне и иедел.е св. праотаца једпо те исто, то ствари ништа не смета; јер се 76. Лукино зачало у 28. недељу ио Духовима. 11. Лукину чита као редовно-недељно јеванђеље, а у недељу св. праотаца чита се оно као носебно, минејско-недељно јеван! (Наставиће се.)

Разночтжј« кх св/?\ЦЈ«ннм^х. церкокно * слок^кнски^х. кннга^х.

У јеванђеллју од год. 1755. у 2. гл. а у 5. стиху од Матеја глаеи: оуготокаите п8тк гднк, п (1 а к ћ1 ткорите стезн еги>. То мјесто тако исто гласи и у издању- од год. 1864. Али у издању од год 1875. стоји овако: оуготокаите п^тк Гдјнк, н р а к у ткојштј стези еги> Чим се дакле разлику„'е ово најновије издање од она два старија? Разликује се облеченом над нридјевом п р Л в К1. Ту облечену

нема -Ју два стариЈа издања и зато је ово најновије издање боље, коректније и за разуми јевање лакше. То је мјесто превео Ву *к овако: Приправите пут Госноду, и поравните стазе његове. То је лијепо преведено, али према словенском од ријечи до ријечи морао би пријевод гласити овако: Прииравите иуга ЈГоеаоду и чџпите стизе /вегове ираве или и чин/те шазе његове ирив/иш или и чгшитЏ