Srpski sion

Стр. 222

„СРПСЖИ СИОН."

Бр. 13

данас у Европи одлучну реч водп. Да ова претња са рускпм цареи и са целпм православљем није само претеран нзлив иеких српских новннара, но да такав тон изражава и српско званично јавно мњење, доказује се п уводним чланком срнског-владиног органа, „Видела,"' под насловом: „срнска црква н народност у Угарској," којн осуђује пре с-вега сазнвање конференцпје, као да је ова увод у атентат наперен против Сриства. Тај чланак. завршује овим речима: „Ако влада не исправн своју погрешку, то је ериски народ на прагу теигке борбе, која се мора водати за народве и црквене интересе. али у тој ће борбл симпатије не само целокупног Српства, него н читавог православног словенског света битп на њиховој страни." А да за леђпма београдсиих новина стоји митроиолит Михапло, којп је у днректној везн са патријархом Бранковнћем, очнгледио се види из тога, што је друштво „Братство Неолн" београдскпх богослова одредило, да у недељу држи протестни скуп „против мииистра иредседника барона Банфија н против смшиљена атентата на патрнјарха карловачког п срнску цркву." Ма ова дрска тенденциозна сумњичења увек несумњивог патријотизма Његове Светости натријарха Бранковића одговарати, исто је тако излишно у колико је то сумњичење само по себи недостојно. Истипити, а не шнекулативни патријотизам, дубоко је укорењен у дучш патријарха Бранко вића уз тако узвишене патријотичне осећаје, да нам већ ти осећаји недозвољавају потрзати их у одбрану против циничких нодвала, које потпчу из шпекулативних мотива. У колико се пак горњи извештај иначе дотиче Његове Светости преузвишенога господина натријарха српског Георгија БранковиЉа, овлаштени смо изјавити, да је исти од почетка до краја дрека измшпљотина и управо пука лаж; јер нит је Његова Светост онакво схватање расиростирала, пит је у поводу тога шиљала кога у Београд високопреосвећеном г. митрополиту срнском Михаилу ; нит је од г. митроиолита у тој ствари когод долазио, нити Његова Светост г. натријарх стоји било у непосредној било посредној вези са горехваљеним г. митрополитом београдским. Колико је тај „панчевачки" извештај истинит, види се и отуд. што у њему игра улогу и високопреч. г. архимандрит Иларијон Руварац, ма да је опће познато, да се исти већ више месеци бави у Загребу код свога брата на ле-

чењу. Не мање се иоказује тенденција истога извештаја и у том, што сиомиње и долазак I'. Јована Ђорђевића, прооесора вел. школе београдске, бив. министра просвете п црквених дела, који истина к Његовој Светости од год до год дође ио једаред-дваред, но у том нема и не може бити иичега зазорнога, јер је ЋорђевиЛ рођенп Сенћанин, те дакле земљак Његовој Светости, школски друг и у опће добар искрен приЈатељ од детињства, те је и тај део „панчевачкога" извештаја злонамерно подметање и обмана. Што се тиче онога пасуса о чланцима српских листова, то Његова Светост 1'. патријарх пит је исте инспировао, иит су исти с Његовим зиањем штамиани, нит је о љима у опће знања имао, и то тим мање, што Његова Светост г. патријарх не етоји ни с којим политичким листом било и у најмањем додиру. Према том се дакле морају наводи у горе реченом извештају из „Панчева" као дрске измишљотиие, злонамерне кодвале и управо пуке лажи обележити, од Његове Светости најодсудније одбити и бацити на главу оном индивидууму, који их је из тако „честите и намере измислио и у свет иустио. ЛИСТАК. Б Е Ј1 Е Ш Е Е, (Богослужеве). Прошле, велике недеље, богослужила је Његова Светост, преузв. г. патријарх Георгије на велики четвртак при чптању страсних Јеванђеља, на велпки петак при пзнашању плаштанице п на велпку суботу на јутрењу, при онелу и ногребу. Данас, на дан велика празнпка, светла Васкрса Христова, началствовао је св. патријарх Георгије ирп Васкресењу н принео бескрвну жртву на св. литургији. (ОдликоБаве) Његова Светост иреузвишени Г. Патријарх Георгије благонзволио је одликовати црвеним појасом пароха у Мншколцу Аурела Моца. (Одликовања.) Његово Високоиреосвештенство Госа. Еиискои бачки 1 ерман изволио је оне до сад још неодликоване свештеиике у својој епархији, који 40 и внше годпна служе у винограду Господњем, а нри томе су бесприкорног владања п службовања, одликоватп црвеним нојасом. Ти су свештеници: Милош БачлиИ парох у Гац-Милптићу (служи 50 година), Светозар Ллаш/калиК нарох мошорннски (служи 45 годпна), Кузман Милојевић парох ст.-иа-