Srpski sion

Бр. 13

„СРНСКИ СИОН."

Стр. 221

природи ствари, не могу се насилио иоништити; сила док траје, може их тлачити, али чим сила ирестане, она Ле сама тго себи васкрснути. — Тај иети одговпр дузкпи смо и ми дати виеокој влади кад нам се предочн. да је ингеремдија, коју државиа власт па паше 'црквепо-автопомпе иослове дапас врпги, стечсно нраво државно ! Угарска је год. 1867/8 своју оправдану желју постигла. Да ли ми имамо наде, да Ке се и наше оправдане жеље унажити? Преузвишени гогп. мвнистарски председпиче! Будите уверени, да је српски народ нстина кадар мрзити, али је кадар н љубитм; лаш народ по природи својој некако радије пагнље на опозпцпју, алп он уме н да увпди, да унажп н да с благодарпошћу прпзна свако добро и сваку правицу, која му се укаже. Српска радикална струја рекао бп да је јача п интензивнија у Хрватској и Славонији, него ли у Угарској, иа ипак пошто је влада Њ. преузвин ености бана грофа Купа-Хедервара пријазна према оцравданим. захтевнма срнскога парода у тамошњнм крајевима, то јо српско јавпо мнеп.е у Хрвацкој п Славонпји мн <1Г0 мирније и сиокојније, него ди у Угарекој, где су духови усљед увађања нових црквених рсФ (>ра.ма и по себи веБ јако узрујани и узнемирени. Тврдо сам уверсп Ваша Нреу:!вишеностн, да ће па спокојство и умирење духова нашега парода у Угарској јако нодејствоватп та околност, ако са ове конФеренције ионееемо кући ту моралну импрееију, да има изгледа, да ~Ие затглетима на нашем црквено-автономном пољу законитим иутем шјможено бити, односно да 1\е се одредбе IX. чланка од год. 1868. у својој чжтоти пазити и обдржавати. Не етечемо ли пак те пмпреспје, ,онда се бојпм, да ће јавно мнење у нашим крајевнма после ове конФеренцнје нре ногоршано, него иоболшано бнтн. Као доба)) угарски патриота, алн уједио и као прави Србин сматрао сам за своју дужност да своје мисли искрено и отворено изложим.' Наставиће се. Карловци, 31. марта 1890. Г)удпмпешт,апеки нолитички листови обелоданили еу у једпом од скорнх бројева својих овај нзвештај : Ланчево , 17. (29) марта 1896. „Прошлог четвртка саветовао се вшнистар нредседиик са више сриских нотабилитета о томе, како

би се автономија српске цркве на основу закон ског чланка од год. 1868, који говори о автономији, могла на даље тако дограднти, да се омогућн с јрдне стране потпуно цветање црквених н културних ннтереса Срнства, а с друге стране да се еиречи. да не бн автономија, на велики уштрб црквеннх и културннх интереса. постала .тнчпна црквених злоупотреба и оне опасне иолитичне демагогаје, која. је исто тако онасна п за право схваћене српске интересе као и за мађарску државу. Како је нреко нужно, да се зграда цркв. автономије доврши у том смеру, о том најбоље сведочи она агнтација, која је. чим се чуло да се 'сазива конференцпја. пастала у очнм круговпма, у којпма се обпчно сматра црквена автономпја као кринка, нза које се крије нолитнчна демагогија и ианславистнчке тежње. Ови круговп мпшљаху, да миппстар председнпк не смера нтпнта друго, до преиначење автономнје. н то тако, да бн се том ироменом у будуће. стало на пуг свакпм нолнтичким силеткама. По себи се разуме, да таковп круговп држе, да је такав развој автоиомнје то исто што и атентат на њу који хоће да је уништи. У меродавнпм ернјјпм круговпма говори сс с ноузданошћу, да је Патријарх Брапковић сам најревносније ово ехватање шнрио.-шта внше, да му ни то нпје бпло доста, но да бп као бајагп спречио „атентат", вели се, да се латио и таких средстава, која бацају карактеристичну светлост па и онако врлб сумњивп натриотизам патрнјархов. Чим је патрпјарх Бранковнћ дознао о намишљеној конференцијп, иослао ,је одмах архимандппта Руварца митрополпту Мнхаилу у' Београд, да с-е с њим о стању Штварп посаветује. Мнтроиолит Мпхаило, ради даљег договора о тој ствари, иое.та опет у Кардовце Јовапа Георгевића. Георгевић је од детипства нријатељ митронолитов а исто тако п Ристића, ексрегента, п био је некад V мпннстарству Новаковнћевом мнннстар просвете. Оп је иознат као занесен нанславпста и недавно је у „Српекој Заставп" штампао дужп нпз чланака нанерених протнв Мађара Резултат тогадипломатског оићења беше, да је београдска штамна чптав новипарски раг против Маћара ночела. Нанадаји заночеше као што споменусмо нрво од Георгевића а настављеии су од једног другог иј ијатеља Ристићевог: Живана Жнвановића у .Бечерњнм Новостнма". Овај је између осталог нисао и ово: „Нека нагаа браћа у Мађарској, само нстрају у борбн за своју цркву и веру. Нек буду уверена, да могу увек рачунати на своју браћу у срнској крал.евнни. а особито на оног моћног нротектора православља којн