Srpski sion

С тр . 298.

„СРПСКИ СИОН/

Б р . 18.

лјчног и мирног атеисту. Према религиозном осећају других не беше он никалд равнодушан. „Ја тачно познајем иатње и тешкоће живота људског." рече он, „а да би хтео некога па ма ко био то, лишити и поколебати у уверењу, што га у данима искушења у животу његовом одржава". Он поридаше божје биће исто тако мало као и бесмртност душе, он се већ а рпоп клоип сваке мисли о том, јер му је, како сам говораше, немогуће, да научно докаже њезину ексистенцију. Што се тиче мене, који сам тога мњења, да су речи напредак и проналазак идентичне, то се ја узалуд нитам, какео би шо могло заиста биши философско или знансшвено ошкриЛе, иомоЛу којега би се могла ускрашиши души чоеечјој ова узвишена ушеха. Она ми изгледа, да је од вечног узрока, јер је свакако т својоЈ ирироди вечна она шајна, у коју је цела васиона увијена и из које се оваке мисли излевају. Приповеда се, да чувени енглески физичар Гага(Јау није никада споменуо име божје у својим предавањима, која је држао у краљевском инштитуту у Лондону, и ако је био врло религиозан. Једног дана са свим изузетно омакну му се ово име, што изазва необично симпатично допадање. РагаДау ово приметив, прекине овим речима своје предавање: „Ја сам Вас овај час изненадио тиме, што сам сиоменуо име божје, ако ми се то овде још није догодило, то беше с тога, јер сам ја при овим предавањима ренрезентант експерименталне знаности, а сазнање и поштовање Бога нродире с радошћу у срце моје, што је исто тако сигурно као и оно, што нас води и упућује к истинама физичног поретка". Експериментална је наука у истини позитивистична и заиста такова, да у својим концепдијама посматрања не даје места бићу ствари, почетку света и његовом удесу. ТБој то не треба. Она зна да нема ништа да учи о метафизичком расматрању, али иоред свега тога не напушта она хипотезу. Нико више не сме од ње правити употребе осим експериментатор, али ту је она само као путевођа свакако као сказаљка за испитивање, а уз строгу контролу. Он је такође одбацује одмах, чим покажу експерименти, да се она не нодудара са објективном истином. 1лМге и Аи§и§1 СопЦе мисле и уверише

површне духове, да њихов систем почива на истим нринципима, као знанствена метода, чији су творци Архимед, Галилеј, Паскал, Њутн и Бауо181ег. Отуд се нојави заблуда у духова, потпомогнута још гаранцијом знаности и добре вере 1лМге-ове. До каквих самообмана и заблуда може довести ова тобожња идентичност тих двају метода! 1лШ-е је поново прогласио позитивизам једино ирактичним методом. Он рече: „ Ја називам позитивизмом све, што се у друштву догађа, да га ио позитпвним, наиме знанственим, концепцијама света организује". Ја сам готов, да усвојим ову дефиницију, под тим условом, да се она има са свим строго применути; али велики и приметни недостатак њезин јестто, што се у позитивистичком схваћању света не придаје никаквог значаја најзнашнијем тзишивном факшору ш. ј ономе, гашо је бесконачно. Шта се налази изнад звезданог свода ? Други звездани фирмаменти. Па нека је тако! Човечји дух, кога гони нека неодољива моћ, неће престати да се пита: „Па шта онда?" Њему не смета ни просгор ни време. Пошто је тачка, на којој се он задржава само једна коначка величина, ма била и већа него све нретходне, то се увек појављује, тек што ју је посматрати почео, неоиходно питање, а да би могао своје љубопитство ућуткати. Нпшта не користи одговорити: С оне стране налазе се бесконачни простори, времена и безгранични светови. Нико не разуме ових речи. Онај, који је прокламовао ексистенцију бесконачног — а нико се не може томе нзвити — умножава у томе толико надприроднога, да одговара чудесима свих религија, јер појам бесконачног има то својство да се духу и нехотице намеће и онет да несхватљивим буде. Кад овај појам завлада духом човечјим, не иреостаје ништа друго него пасти на колена И у таким тренуцима није нам довољан наш разум ; ни највећи дух није у стању ову мисао измислити. II поред свега шога овај иојам, који је ве& с шога, гашо се силом наме&е сваком човеку, био он ма на ком сшетену кулшуре, негишо врло иозишивно, биКе од иозишивизма занемарен и на сшрану осшављеп, док међу шим његове тсљедице играју у друшшвеном живошу очевидну улогу. Ја видим свуда у свешу иојам бесконачнога; помоЛу њега задобисмо накло-