Srpski sion

Бр. 18.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 299

ност к надчулном, која иочива у сваком срцу И идеја о Богу јесш једна врсша идеје о бескопачпом. Докле год буде шајна, онога што је бесконачно, обузимала духове људске, дошле &е се иодизаши кулшусу бесконачнога храмови и олтари, дотле &е се и моЛи видеши људи, како на колени клече на мраморним илочама ових храмова, иредани мислима ономе, што је бесконачно. Није ли нојам о идеалу рефлекс онога, што ,је бесконачно, који нас у погледу лепоте на то побуђује, да себи претставиио још вишу лепоту ? Зар су наука и чежња за знањем нешто друго него жудња, да сазнамо тајну васионе ? И где су истинпти извори човечанског достојанства, слободе, модерне демокрандје, ако не у појму бесконачнога пред којим су сви људи једнаки ? Човечаиству треба духовни савез, без кога би у човечјем друшшву било само изолираних иородица, чорда, али никако исшинишога друшшва. Али овај духовии савез не може никако друкчији бнти до ли религија Религија је једна од оних идеја, чија неоиходносш ве% ошуда излази, шшо она беше у сва времена и код свих народа она малица, на коју ослањајуИи се немоЛан човек ■иокушава, да иређе иреко неирилика и незгода у своме живошу и шшо не можемо да ше идеје, као шшо је религија, иошиуно схватимо, то не стоји до њих пего нам у том смеша ограничена сиособност у схвашању. Иеки славни нсихолог рекао је једном приликом : р Моје је најдубље уверење, да онај мора бити будала, који би имао само чисте и јасне идеје; јер најузвишенији појмови, што их дух човечји има, налазе се сви иза позорнице и у некој нолутами, и око ових, нама у својој нуноћи не схватљивих идеја, чија нам се веза некако измигољи и украде, окрећу се тако зване јасне идеје, да се рашире, развију и узвисе. Кад ми не би имали ову грандиозну основу, изгубиле би и ексактне знаности ону величину, што ју добијају само из својих тајанствених одношаја са другим бесконачним истин .ма, које ми само слутимо. Величина људских дела одењује се по мери иншпирације, којом су постала. Блажен је онај, који у себи носи Бога исшине и леиоте и који се Њему иокорава! Идеал умешности, идеал знаности, идеал отаџбине, идеал јеванђеоских врлина: то су живи исшочници,

великих мисли, великих дела; сви су они само одсјај бесконачнога, слаби рефлекс божанске љубави, истине и иравде. И овај БШге који је тобоже порицао Бога ношаше сам у себи бесвесно свога Бога; то беше идеал, што га испуњаваше, — склоност раду н љубав човечанству. Често сам га замишљао, како седи поред своје жене, као слику из првог доба Хрпшћанства; он са погледом земљи обореним, нун саучешћа и милосрђа за оне, што страдају; а она нобожна са очпма небу подигнутим; он задахнут свим земаљским врлинама, она испуњена божанском величином, у оном полету душевном, као у једном и истом срцу обе све •гиње спајајући, што сачињаваху вама зрачни сјај Богочовека: љубав и милосрђе према човечанству, што беше излив жарке божанске љубави; она светптељка у канонском, а он светитељ у лајичком смислу речи. Она, проста жена, не знафаше ништа о позитивизму, али за то је знала да пма Бога јединог и да Га она љуби; он, научењак, мишљаше да га нориче и ипак Га несвесно л>убљаше. Ја заиста не знам, ко од њих Двоје на већој висини беше". * * * Када смо ове ретке прочитали дођоше нам и опет на намет оне узвишене и толико већ пута засведочене речи енглеског научењака Бакона Веруламског: „Беуев 111 рћПоворМа тоуеге Љг1а88е ровве ас1 аИдешпит, аес! р1ешоге8 ћаи8ћ18 ас1 геН^шпет гесћгсеге 11 (Ве Аи§;т. 8С1епИагит 1Љ. I). Та Пастер је био научна величина нашег доба; њему се клања сав научнп свет; њему је благодаран не само његов народ него и цело човечанство, које и даи данас ужива благотворне плодове његовог научног рада. Како то научно светило мислн о религији то се види из горњих речи, што их је изговорио као нриступни говор у француској академији, када га 16. апр. 1882, изабраше за њезиног члана на место његова претходннка БШге-а, чијо.ј је сени ове ретке посветио. А у Француској академији држе се обичаја, ио коме нови члан има да изнесе у свом нристуином говору карактеристику свога претходника, те је Пастер том ириликом држао о БШге-у, који беше позитивиста, поменути говор, чији је значај заиста ненобитан, тим више кад излази из уста Пастерових. Па када је један Пастер,