Srpski sion

С тр . 350.

2.) „Прииовпјетке из старога ;чавета г саставио Јован Петровић катихета. 3.) „Библичне иовеети иовога завјста" од Николе Вукцчсвића. 4.) „Приповијеткс ии новога завјета" саставио Јован Цетровпћ. 5.) „Пространи катихисис православне источне цркве" москов. Митроиолпта Филарета у сриском прсводу. 6.) „Пространи катихисис православне цркве" написао Никола Вукичевић, управитељ учитељске школе. 7.) „Православни катихисис," с. јелинскога превео иротојереј Јован Борота. 8.) „Катихисис православнога источнога исиов-1;дашд" од Енископа бачког Платона. 9.) „Изјашњење св. Литургије" написао Никола Вукичевић. 10.) „Литургика или иаука о богослужењу свете православне цркве" од Николе Живковића, нроФ. и катихете. 11.) „Православно догматичко Богословље" (нревод с руског) с благословом Митронолита Михаила. 12.) „Православно нравствено Богословље" (превод с руског) с благословом Митрополита Михаила. 13.) „Историја хришћанскс цркве" од Николс Живковића. У погледу каквоће преднаведених уџбеника за школску употребу моје је мишљење сљедеће: 1.) За „ библијску повсст старога завета " имамо у садањој уиотреби две књиге и то : од Ђуре Даничића и катихете Јована Петровића. Ако сравнимо оба ова уџбеника но н.иховој садржини, обиму и методичко дидактичком распореду уверићемо се, да је Петровићева књига нри свем том што јс у главном по Даничићевој израђена, згоднија и за школску употрсбу боље удешена. Док у Даничићевој књизи имаде више и такових слика старо-заветних, које никако не спадају у оквир школскога материјала, те их у школску књигу није требало ни уврстити, — у Петровићевој књизи су пробрани они описи и догађаји, који служе као спроводници идеје о једноме Богу и о обећаном Спаситељу, а уједно садрже у себи лепу моралну ноуку за васпитање дечијег карактера у ономе, што је богоугодно, племенито и узвишено. Уз то сс може у преноруку Петровићеве књиге напомснути и то, да се у њој на крају

Б р . 21

еваке ириче или слике налази но неко згодно место из св. писма, или која мудра изрека и пародна пословпца, као кратка ноука из онога одељка, коме је додана: ма да бп са дидактичног гледишта много корисније и за поуку згодније било, да јс у простим речима изнесена кратка поука баш из садржаја дотичне' приче, која би била удешена нрема духовној зрелости дотичних ученика, а нримењена на ирилпке свакидањега практичног живота. Но при свем том Петровићсва књига остаје за школску употребу згодпија и боље удешена, него Даничићева па се као уџбеник у I. разреду задржати може. 2.) За предавање . библијске поввсти новога завета" сада је нрописана књига Николе Вукићевића, нод насловом : „Библичне новести новога завета", а у најновије времс издао је јереј Јован Петровић, катихета у Загребу књигу "истог садржаја иоднасловом: „Нрнповијетке из новога завјета,,. — Сравнимо ли ове две књиге, уверићемо се, да је Петровићева израђена по Вукићевићевој и мало се од ње разликује. Истина Петровић је после сваке приче или описаног догађаја додао по неки стих из св. нисма, или згодну мудру изреку, или иословицу као што је и у иричама „Старога завјета" учинио; но то му у иовести „Новога Завста" не може много подићи цену књизи иред Вукићевићевом, ношто обе нате од једне замашне методичко-дидактичке мане, а та је: да се како у Вукићевићевој тако пи у Петровићевој књизи не палазн тако нужног тумачења нојединих прича и ноука Христових и разјасњења важнијих момената у њима, него је у обема просто иснисаи буквални текст из Еванђелија или апостолских дела и с тим је све свршено. — Међу тим, кад се узме у обзир да сврха иредавања „библијске иовести новога завета" у средњој школи није то, да се ученици само познаду са буквалним садржајем живота, науке и дсла И. Христа, него да ирема свом узрасту и духовном развитку правилно схвате ону мудру ноуку, коју је Христос Спасител. у облику прича и иарабола излагао, те да разумевши смисао и значај главнијих делова сваке поједине Христове поуке, могу за себс извести нужпу моралну науку, која ће им у младости срце оилеменити и у практичном животу пх у њихову мишљењу, осећању и делан.у руководити, — излази, да ни једна од тих књига нијс како ваља удешена. С обзиром на све то ја стављам и Вукићевићеву и Петровићеву књигу у једну врсту

„СРПСКИ СИОН."