Srpski sion

Б р . 21.

„(ЈРП-СКИ СИОН."

С тр . 35 1.

те их за сад само ио иотреби као уџбенике нреноручпти могу, јер згоднијих нема, али бн свакојако било од велике користи за школску младеж, када би се наведени недостатак у љима барем у новом издапу попунио и нужно тумачење уз моралну поуку сваком одељку и слици додало, јер би тек онда намењеној сврси <лактично одговарале. 3.) За учење „ Еатихисиса " дапас постоје у разним средњим заводима у карловачкој Митрополији као уџбеници ове четири књиге: „Катихисис" Епископа бачког ПлаТона, Митрополита Фииарета, превод с јелинског протојереја Јов. Бороте п „Пространи катихисис" Ппколе Вукићевића. „Катихисис" блаженопоч. Ен. Платона и по свом ограниченом обиму и распореду, којн потребама средњих завода ни.како не одговара, а и по свом незгодном језику, који је пуп црквено словенеких за ђаке неразумљивих израза, по мом мшпљењу не може се пикако као уџбеник у ередњим заводима озбиљно иреноручити, те га овом приликом као пеупотребљиву књигу не могу у обзир узети. Катихисис Митроиолита Филарета био би и по свом обиму и распореду нодесан за ниже разреде средњих школа, јер је за средње заводе и удешен. Но пошто је ово издање, ио коМе се исти катихисис сада у нашим гимпазијама и реа^кама предаје, у Србији из сред1БИХ школа избачено, то је и цела штампана наквада давно већ разграбљена, тако, да се већ више нпгде добитп не може. С тога бих ја на место досадањега издања, које је удешеио по нреводу протојереја Јакова Павловића (сада Енискоиа нишког Инокентија) п кога више нема на продају, — преиоручио исти катихисис у иреводу јереја Божидара Јовановића, проФесора богословије, који је израђен по најновијем поправљеном руском издању, а штампан 1893. год., а одликује се и правилним и чистим језиком и по гдекојим згодним и разумљивим тумачењем појединих тежих и важиијих места. 0 „Пространом катихисису" кога _је наиисао Никола Вукићевић и који је пре Филаретова у нагаим средњим гаколама скоро у опћој унотреби био, могу рећи, да је п по обиму и по распореду свом баш средњој школи иамењен, па и стварно и дидактички доста добро удешен и ако је местимице нреонгаиран, па и у разумевању због тежих суитилитета потежак. Особито је лепо и разговетио израћен II. део истог катп-

хисиса, који садржи ,-,љубав и надежду," дакле тумачење 10. божијих Заповеди, Еванђеоских" блаженства, молитве у опће и „Молитве Господње" посебно. Нарочито су божије заповеди леио разјасњене и врло згодним нримерима из библијске историје осветљене тако, да ученици имају и за поједине врлине и за грехе леиих конкретних примера пред очима, чиме је много и самом катихети при тумачењу олакшано. С тога би се и ова књига (а особито II. део) могла за ниже разреде средњих школа као уџбеник за „катихиеис" употребити. Оеим ових гатампан је 1881. год. „Правосвавни катихисис", кога је протојереј Јован Борота као про®. богос.ловије са јелинскога нревео и који се иоред чистога језика одликује не еамо добром поделом материјала, него и тачним и прецизним дефиницијама по.јединих нојмова. И ако ио свом обиму није онако опншран и местимице примерима из библије осветљен, као Вукићевићев, ипак се и овај „катихисис" као уџбеиик за средње гаколе препоручити може. 4.) За изучавање „ Литургике " сада сс употребљују у нагаим средњим гаколама ова два уџбеника: „Изјагањење св. Литургије" од Инкол.е Вукићевића и „Литургика" од Пиколе- Живковића. Када се ове две књиге сравне, одмах се међу њима онажа замашна разлика по обиму материјала и стварној садржини. У Вукићевићевој су поред увода и оииса храма, свештених одежда и сасудова, разјасњена само најглавнија богоелужења, као вечерње, јутрење, литургија св. Јована Златоустога и Литургија пређеосвећених дарова; а о часовима, о црквеним књигама, о тумачењу обреда при свршавању иоједнних ев. тајана, о празницима, о посту, о обредима при погребу и т. д. нема ни спомена. Међу тим у „Литургици" Николе Жнвковића еве поменуте партије су згодним методом и у нужном обиму изведене и разјасњене, те се према томе мора свакојако као потпуннја и згоднија књига иретпоставити Вукићевићевој, па ју ја и препоручујем, да ое као згодан уџбеник у IV. разреду задржи. 5.) За нредавање „кратке Догматике " у V. разреду за сада јога нема у нашим средњим гаколама нарочите за ередње заводе удешене књиге, него ее по нужди употребљује „Догматичко богословље" у српском нреводу, која је књига но свом обиму и начину излагања догматичког материјала наиисана за богословије. Према