Srpski sion

Б р . 39

„СРПСКИ СИОН. и

С тр . 647.

2. Литургија светога апосшола и јеван^елисша Марка . 34 Заиета апостолског порекла као и она сзетога апостола Јакова. Као такву сматрала је вазда александријска црква. Свој завршни облик добила је по свој прилици у V. веку од светога Кирила Александријскога (| 444.), дакле пре оиеилења монофизита (које је нггитио Диоскор) од нравославних (451.). Зато егиићани и зову ову литургију Кирпловом. 35 II касније је допуњавана, како од стране јаковита (монофизити), тако и од стране нравославних, али је кроз неколико векова код обојих ипак одржан облик свештених радња, мада су се први служили коптским а други грчким језиком. У православној се цркви служило литургијом светога апостола и јеванђелиста Марка до појаве јерусалимско-антиохијскоцариградских литургија, које су православни набрзо примили, а јаковпти су задржали, али и даље раширивали Маркову. 36 3.) Контска литургија светога Кирила Александријског. Врло је сродна са иравославном литургијом светога апостола и јеванђелиста Марка, по којој су у Африци као обрасцу како поједине православне цркве тако и неправославна друштва у. У веку стали себи састављати и изводити разне литургије, а међу овим потоњима и Копти, ношто су се 451. годинв од православне цркве оделили. Преведена је са грчког текста, што се види по задржаним грчким речма и изразима, могуће баш са таква оригинала који је уредио свети Кирило Александријски, но са додацима познијег времена, Ову литургију служе Копти (јаковити) уз ускршњн и божићњи иост, у обичне пак дане служе Василијеву а на госиодске празнике и у свечаним приликама Григоријеву, 37 и то служе само литургију верних, а све што овој претходи узимају веЂином из речене Василијеве литургије као најобичније. 38 4.) Општа ешиоиска или абисинска лишургија. Ову називају Етиопљани апостолском (аро81о1огит). Главна садржина и најважнији 34 Предање источне и западне цркве једноглаено сведочи, да јс Александријеку дркву основао св. Марко СопТ. Собран1е, III. стр. 12. 33 Собран1е, Ш. стр. 14. 36 И)1 с 1. стр. 13.; Веуаи<Јо4 I. ра§. XXXV 37 Обе иотоње не могу се сматрати за нроизвод ових светитеља, једно због удаљшости Копта од њихове области, а друго, што садрже у себи знаке очите неиравославности. 38 Собраше, III. стр. 48; истор. II., стр. 81.

евхаристијски изрази слажу се са апостолском литургијом, а најсроднија је с грчком литургијом. светога Марка и коитском светога Кирила Александријског, од којих је и постати могла. Зове се општа за то, што се кроз целу годину највише свршава и што се из ње узимају неки делови при свршавању других етиотских литургија (црквених отаца, апостолске, Исуса Христа, св. Марије), којих нема, у потоњима. 39 III Литургије меоопотамске. Ове употребљавају неправославна друштва у азијатској Турској и Перзији позната под именом несторијеваца или халдејаца. Једне од ових потичу из дубоке старине, те нема у њима ни трага несторијевске науке, а друге у нечем подражавају православним литургијама свога времена, ал са несторијевским правцем. Међу прве спада литургија светих апостола, која се свршава од велике суботе до краја несторијевске године т. ј. до Божићњег 40 нредпразнства; а међу друге литургије Несторијева, која се свршава пет пута у години (на Богојављење, у петак прве недеље по Богојављењу у част светога Јована Крститеља, у петак пете недеље по Богојављењу, на, дан њихова православља т. ј. на дан Диодора, Теодора и Несторија, у среду шесте недеље по Богојављењу или на дан такозваног ниневитског иоста, и на дан старозаветне пасхе т. ј. на велики четвртак). У остале иак дане црквене године служе литургију Теодора (Мопеуестијског) која, је слична првој. Има у несторијеваца још литургија, но не заслужују особите пажње. 41 1.) Најважнија од свих месопотамских литургија јесте литургија свеших аиосшола, или, како је већина сирских еиискоиа зове литургија светих апостола Тадеја (просветитеља Месопотамије — код несторијеваца: Адеј) и Марија (Тадејева сапутника и нрвог епискона селевкидског). Одликује се краткоћом и простотом молитава и отсутношћу несторијевске науке млађих несторијезских литургија, што даје основа тврдњи, да је пре У. века ностати морала, могуће кад и аиостолске литургије васељенске цркве, јер има у својој основи богослужбених предања, која потпчу из апостолског извора и ако не у потпуној целини. 1Ш. 74.-79. 40 Тим даном почиње у Несторијеваца нова година. 41 Собраше, IV. стр. 1,—5,