Srpski sion

В р . 42.

„СРПСКИ СМОН."

Стр. 703

1Н 181! .чграк! 1Ј8(;о\м, ие па1а2е ро1геНшт с1а шакаг јеЛиош гуес! овиЛе рге1аг", наиисати из ладна рачуна, да тим речпма 8\-ако ка1оНбко 8гсе пе 8ашо и ИаНЈ1, уес па 8\'еш 8УЈе4и, разигра радошћу, е је близу хора Ватпканског царства над царствима, јер ето шта већ чпне п како већ мнсле у Русији, руска царска породица, иа и — 18Н 8грак1 Пб4оУ1! Можца је у тим речпма н других још рачуна и смерова језујитских, али држимо, да је Ка1оНск1 1ј181, за време од дге недеље, (како је чланак му написан,) већ и сам собом дошао к себи, те данас да већ ни сам не верује у своје речп. Ако српски листови поводом нрелаза сутрашње светле невесте Јелене у римокатолнчку вероисповест не чинише протесте, не треба из тога изводити шта је коме мило и што бн му се хтило, него пре икаквих закључака треба знати, да ћутање није увек одобравање. г (1утање бива у извесним ириликама, баш код Србина,јачи нротест него коддругих у гомили речи. Ка(;оНск1 1лв(; не познаје Србе колико треба, па би добро урадио, да о њима што ређе пише. Иутање сриских листова у овој прилпци је много више хришћанско, него што је била она позната раздражена филииика данашњег папе Лава ХПГ, очитана бугарском кнезу ФердинанДУ1 У којој је прелаз сина му Борпса у православну вероисповест назвао „смрћу" његовом; јер наше ћутање је пуннје љубави и трпљивости, којој Хришћанство учи човештво већ 1 9 векова, а против које грешише тушта баш они, који се градише намесницима Христовим. Зато се ми нашим ћутањем пмамо разлога да поносимо, а Ка1оНск1 1л8(; нма разлога да се свога разглаголствија и постиди Наше ћутање треба разумети, а не натезати га на своје рачуне Јер нисмо ми ћутали само при нреласку кнегиње Јелене у римокатоличку вероисновест. Ћутали смо ми и онда, кад су заручници и невесте чланова православних владалачких домова прелазиле из римокатоличке у православпу вероисповест. Разумевали смо мп природу н тих прелаза, као што разумемо и природу прелаза кнегиње Јелене, те је далека од нас увек била и помисао, да се градлмо најивнима и смешнима, па да те прелазе тумачимо: било као готов изглед сједињења западне цркве са источном, било, као славу једне или пронадање друге вероисновести. Но не тако Ка(:оНсИ 1л8(;. У

ирелазу сутрашње невестпце он види, ни мање ни впше, него п уеНко гпасепје, види и гђНхепје \ г еНкН1 (1\'Љ сгкауа, 18(;осие 1 гараЛпе, око јес1по§а равНга!— Веа(а вЈшрНсКаб! Ако воденпца свевеликог рар8(уа после силне бујице воденог чланка у 42 броју загребачког Ка(оНско§- Е18(:а не узда нишга впше брашна, кривица ће битп у томе, што је п у језујитизму плитко дно. У очи еенчања кнегиње Јелене —р—

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Школски Савет). Држао ,је своје седнице прошлага четвртка, пре и после подне, под предг-едништвом Његове Свегости, преузвишеног госнодина пашријарха Георгија. Присутни су били од чланова: г. г. Др. М Полит, Сгеван Лазић. Теофило Димић, те заменик главног школског референта г. Никола Ћ. ВукичевиЛ. као бележници пародно црквени тајник г. Др. Лаза Секулић и г. Милан Меанџнћ. — За сада јављамо, да је всл. Школки Савет за привременог енархпјског школск <1г референта, за епархију темишварску и вршачку, поставио нривременог управитеља више девојачке школе у Панчеву г. Јоеана ПоиовиКа. А поводом тим ноставио је, на месго овога, ирофе^ора исте девојачке школе г. Жилана МандровиЛа замеником му на нривременој уирави, а учител,а г. Машу Косоеца замеником му у наставним нредметима у исто.ј школи. (Назаренство у Мокрину). Поводом белешке у ирошлом броју овога листа: ДТосле Баваииипа — Мокрин", коју смо донели на весг пештанског Л",јда, добили смо од мокринског пароха г. Григорија Стајића извеппај, којим се исиравља односна вест о прелазу 68 тамошњих срт-ких породица у назаренсто. 1 Го томе извешта у нису се односне иородице од скора ионазарениле, него су то назарени, које је назаренска заблуда и варка уловила у внгове своје пре пун-их 20 година, од како се у Мокрину укоренила, и то не само међу неким Србима, него и међу Немцима и Мађарима, а којима је нови закон о слободи исповедања еере пружио сада могућности и ирилике, да формално исгуне пз заједнице своје прадедовске цркве и вере.