Srpski sion

С тр . 704.

„СРПСКИ СИОН,''

Б р . 42

Надаље тај извегатај саопгатава, да ни таквих старих назарена нема и није иступило из те заједниде 68 чородица, него 87 особа, међу ко.јима има 26 брачних парова, са неком децом (ни једнб испод 18 година, јер су ова скоро сва крштена). Остало су самци, т. ј. само мужеви или само жене. Има случајева, да је између тих 87 особа, иступелих назаренаца, само по један члан из целе му породице, који се одвојио нутеи назаренске заблуде. Осим тих 87 особа, има у Мокрину још десетак, који су погали путем заблуде, али, нису иступили из цркве. Смер саопштеног нам извегатаја п иснравка био би по томе тај, да нас увери, да назаренство тамо не напредује, него да они, који су од прошлих времена већ огрезли у тој заблуди, извлаче за себе сад и крајне конзеквенцнје, које им нов закон дозвољава. С друге стране извегатај нас уверава, да број н тих старих отпадника није тако велик, као гато се хтело иредставити. И ако је сада саопгатени број мањи од онога у пегатанском Дојду, не можемо се тегаити ни овим. Жалост је наша да је и толики, колики је. А кад се зна, да он није ни први у Баваништу, ни последњи у Мокрину, жалост је још већа. 'Не може нас извегатај утегаити ни у погледу прве половине свога смера, и ако са задовољством примамо исправак, да пронесене вести о нагаим назаренима не треба узимати тако, као да се назаренство међу Србима сад почиње да гаири и сад да обузима неког великог маха, него да се те вести тичу назарена нагаих, који су такви већ давно ностали. А не може нас утегаити зато, јер и кад се не би број старих већ назарена обнављао и множио бројем нових заблудника, довољап би и он био, да нас растужи и у бригу баца А кад знамо, да се тај број нових и све нових назарена нагаих, ако не бага у Мокрину, а оно по другим местима и крајевима, множи и гаири, онда од утехе не може бити говора ни после саопгатеног извегатаја из Мокрина, ма да је он мање црн него онај Лојдов. Кад чујемо и видимо, да је наше свештенство, и све што је позвано на то, прегло пожртовно и одлучно против заразе и инвазије назаренске, и кад чујемо, да се и стари окорели назарени враћају светлости, спасу своме

и вери прадедовској, а о новима да ни разговора нема, онда ћемо — оданути. А да до тога дође и да то учинимо, на иосао морамо сви, свом вољом, свом снагом и свом љубави за цркву своју и будућност свога, доста напаћеног народа. (Јеврем А. Или&) управитељ београдске учптељске школе, постављен је опет за професора тажошње богословнје(| Епископ Мојсије,) бпвгап еппскоп шабачки и иеготински, а после ужпровљени, сарањенје нрошле недеље у београдској цркви св. Марка. Лака му земља и вечнп спомен! (Црква св, Николе у Бару.) У цркви св. Николе у италијском граду Бару налазе се мошти овога светитеља. Како је овај светптељ у велпком поштовању у источном православном свету, како га православни свет сматра за православног свеца, многи православнп долазе на поклон пред светптељев ћивот. Већ је познато, како се наш народ српски, иравославне вере, моли св. Николи „иутнику", као заштитнику путника. Тако су у ову дркву билп учестали Руси и доносили су поклоне. Али онажошњи свештенпци ударили су таксе на сваки приступ ћпвоту и нису пропуштали него свакп пут по једнога поклонпка пред ћивот. То Руснма није било драго, те пх у последње вреже ре!>е виђају. Познато је такођер, како је срискп краљ Милутин и како су и остали владаоци српски дали богате покдоне овој цркви. Сад се за њих не зпа. Или их је нестало пли су уклоњени зато, што су долазили од нравославнпх владаоца. Али сад ће ова црква опет задобити нову знаменнтост. У њој је у ирошли уторак заручница италијског краљевића, књегиња Јелеиа, прешла' у рижокатоличку вероисповест. За тај прелазак баш храж св. Оца Николаја, као светитеља код свију православннх, па и Срба, једног од најожпљенијпх, изабраи је из нежностп п пажње према светлој заручници, према њеном иравославном осећају, чувству и уверењу, и прежа православној души јој и срцу, које Ле тако остати и после диктираног п конвенцпјоналног прелаза у рижокатоличку вероисиовест. Изабран је зато, не бн ли светла кнегињица, у жислпжа на св. Николу и осећајућп се у његовож храму, лакгае поднела дугаевни лож и несумн.ивп силни протест православног јој осећања п уверења, којп се морао дпћи у њеној плеженптој дугаи против нрелаза пз неуверења и против уверења. Шта ли ће сад КакЛШи 1лв1 после свога писанија у 42 броју свож о. г.? Какви ли ће га сад снови занети у болу сражоте, да нрелаз није извргаен ни пред бпскупож ПГгросжајерож, ни иред надбискупом Милинковпћем?! (Похара у манастиру Раваници.) Непознати до сада зликовци угали су кроз прозор у манастирску канцеларпју и однели 250 фор., гато су бпли ту ноћ у писаћеж столу. Управитељ манастнра као и остали домаћи сазнали су за крађу тек у јутро. Према тоже ироиесена вест. да су зликовцп тлмопгњел унраг.и-