Srpski sion

Стр. 694.

рачуна године цареваља јудејских царева од 1. Нисана, те се, ако је Ирод добио царски венац на свршетку 714. године, нрва година његова царевања, ио ЈосиФову рачунању, иочеда 1. Нисана 714. године, онда се трећа година почела у Нисану 716. и трајала до 1. Нисана 717. године. Дакле он је ночео опсаду Јерусалима пре нрвога Нисана 717. годиие, док је још трајала трећа година његова цареван.а, што донвољаваху климатички услови Палестине. Но у таком случају оисада ји трајала више од 6 месеци Као што видимо, ту је иека нејасност; но у чему се опа састо.ји, ми нисмо у стању на то одговорити. Не рачуна ли Ј осиф у овом случају почетак Иродове владе од краја 714. г , што је тешко веровати, или је он, говорећи о почетку онсаде Јерусалима, имао на уму просте припреме за исту, пе знамо. Но узмемо ли у обзир ј множину других његових правилних и важнијих нодатака, који се одиосе па доба Иродова царевања, то споменути податак о трајању онсаде мора изгубити своју важност С друге стране, било би од нас сувише ситничарски, да захтевамо од ЈосиФа у свему тачност, коју не можемо наћи ни код других бољих историчара. До сад смо видели, да многи подаци тврде једногласно, да је Ирод заузео Јерусалим 717. године, те не можемо донусгити, да споменуто Ј осифово нејасно саонћење може оборити тај закључак. Да оправдамо ту нашу тврдњу, навешћемо још неке доказе. Ј осиф Флавије прича, да се нред битком код Акција (између Цезара Октавијана и М. Антонија), у седмој години царевања Ирода Великога, догодио у Јудеји земљотрес. 48 Битка код Акција десила се 27. септембра 723. године а. и. с., дакле земљотрес је био нешто раније од тога. Узмемо ли, да се прва година Иродова царевања (од освојења Јерусалима) ночела 1. Нисана 717. године, то се седма година почела 1. Нисана 723. године, 49 а земљо48 апифхн. xv, 5, 2. 49 Како овде, тако и на другим меотима Јосиф рачуна време Иродова царевања од освојења Јерсалима, а не од доба, кад је именован за дара.

Б р. 42

трес се догодио према томе између 1. Ннсана и 27. сентембра 723. год. Даље код истога писца читамо, да је император Август ноходио Сирију у осамиаестој години Иродова царевања, или, као што се опа изражава: т]8г) аитои ттј$ [ЗаасЛз1 ад ететахасогхатои тоО ларгА-З-оуто; ггоод, 51 т. ј. у то је доба већ прошла седамнаеста година његова царевања, те почела осамнаеста. Које се године то збило? Рачунајући године Иродова царевања од освојења Јерусалима т ј. од 1. Нисана 717. г., добијамо, да се седамнаеста година почела 1. Нисана 733, а свршила се истога дана 734. год. а. а. с. Дакле Август је посетио Сирију носле 1. Нисана 734. године. И то је несумњива истина, јер се с тиме потнуно слаже и римски историчар Дијон Касије, који говори подробно о Августову нутовању по истоку. По његовим речима Август, ј дошавши на остров Самос, ироведе тамо зим.у, па у почетку пролећа отнутује у Асију и Вигинију, затим одатле оде у Сирију. 51 На тај начин он је могао нриспети у Сирију у лето или не пре сврптетка пролећа 734. године, а у то је доба већ прошла седамиаеста година Иродова царевања п ночела осамнаеста. У то време, додаје Дијои, беху консули Марко Апулеј и Публије Силије, 52 што одговара 734. годипи а. и. с. (Наставиће се). 50 Ап(ј (] ш 1:.. XV, 10, 5. »• 131 о Сав.ч. 1Л V, 7. 52 11).

РазночтснЈе К 'А СБ /МЈЈЕННМ^Х церкокно слок-кнскихх книглух. У гл. 24, од Луке а у издању од год. 1864 гласи 5. стих: Пристраппшмх же вк1к* ШК1Л1Х И/ИХ II П0К/10НШН1ЛГА Л 11 Ц Л на 38/ИЛ10, рЕкоста кх нплга . Тако исто стоји и у издању од 1755 г. У Сарајевском је нак издању над ријечи л и ц а ок /»чжа, а то је тачније и за разумијевање боље. Тако је и у 10. стиху Сарајевскога издања тачни.је што стоји иад вск/ик овлечЕна, а у она два издања нема. У истом стиху у Сарајевском издању боље је што стоји „и пр№Ч1А сх нил<и" иего у оба друга издања „и прочмА сх нилш". Боље је што се прави разлика међу множином и једнином онијем ш иего тијем в .1, које у про-

„СРПСКИ СИОН."