Srpski sion

Б рој 42.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 695.

ч К1 а стоји иротив закона гласовних. У свијем издањима па и у Сарајевском сто.ји у 11 стиху: 11 мкншасА преда ни/ии гаки) лжд г л а г о л ћ1 и\х. Боље би било мјесто г л а г о л м да стоји глаголи, јер то је номинатив множине. У 12 стиху у издању од г. 1864 стоји: и приник'А вид^к ризм, а у издању од г. 1755 и у Сарајевском стоји тачније ризм. У издању од г. 1755 у стиху 15. сгоји: И вккгтћ вј» скд8|Офелм (ша н совопрошакЈфелисА, и сал1Х 1исх пјжвлнжиса идАШ! сх нили Овде .је: привлижисА ногрјешно и треба да стоји као и у Сарајевском издању привлиживсд идаше сх нил1л. У издању од г. 1864 у стиху 17. стоји : что с8тћ слокеса па, стАзаетасА кх сев^к и д 8 ф (, и еста др/А^ла, а у издаљу од г. 1755 и у Сарајевском боље је гато стоји: IV нирке стазлјтлса кх сев^к идбфл, јер ту треба дуал да стоји, а не нлурал и д 8 ф г као гато је у издању од г. 1864. У издању од год. 1864 у стиху 18. стоји: тк1 ли единх пришлецх еси вх 1ерлил<х, и нј ук^кд^клх еси вмкшн^х вк нел^х вх дни сЈА, а у издању од год 1755. и у Сарајевском стоји аорист као гато је и у оригиналу: и не ук^кд^к вк1кшн\х вх нел^х вх дни с1д. У издању од год. 1864 у стиху 24. стоји: II идоша шкцкш Ж насх ко гров8, и овр'ктоша таки', гакоже н женм р-кша: сал*аги>ж« не вид-кша, а у издању од год. 1755 и у Сарајевском стоји мјесто салагшж! класичнији нрономинални облик с а м о г и> ж с: с а л| о г «ј ж е не вид-кша. У издању од год. 1864 у стиху 32 стоји: И рекоста кх сев^к: нс сердце ли нашс горд в^к вх насх, егда глаголаше нал(а на п8ти, а у издању од год. 1755 и у Сарајевском стоји дуал као гато треба: И рекоста кх сев-к : нс сердцс ли н а горд в"к вх н а I«, егда глаголаше на/иа на и8ти. У издању од год. 1864 у стиху 33. стоји: II воставша вх тои часх, козкратнстасА вх 1{р8салил|х, и довр^ктоста с о в о к8 п л ( н н м единонадесАТ«, а у издању од год. 1755 и у Сарајевском мјесто сокок8пленнк1^а стоји прави словенски акузатив с о в о к 8 п л ен к|. Све то забиљежисмо овдје за иохвалу Сарајевском издању. Јован ШивановиЂ.

Обновљена црква пакрачка и оевећење иете. Описао прота Јован ВучноБиЋ. (Наотавак.) Богослужење православне Цркве величанствепо је. У обредима Њезшшм неодољива је снага, која осваја душу и срце људско. Архијерејска пак литургија наше Цркве достиже у том врхунац. Па још ако се иста обавља у лијеном и достојно украшеном храму, а с њом у свези можда још и освећење самога храма, онда се чов.јек духом својим радосно преноси у свијетле небеске иросторе и нашавши се у лику светих, подиже се к извору свега светог, узвишеног и лијепог. Са осјећајем вапредне сласти купа се тада дугаа људска у пријатној оној топлоти, која обилно струјииз миловидних призора при таквом Богослужењу, па окупана, очишћена и умекшана љенотом и смигаљеногаћу службе такве свете, осјећа стварно јединство са Богом својим. За нашу душу су такви тренуци највеће уживање, за којим чезне док га окусила није, а окусивпш га вруће жели, да јој се и опет пружи. Па зар је чудо гато се онолико свијета у Пакрац слегло било и зар је чудо гато је свак једва чекао, да 22. септембар пгго прије сване, кад се напријед већ знало, до ће се сво богатство и сва љепота православног обреда развиги тог дана, при освећењу обновљеног храма?! Три архијереја ће служити, служиће патријарх са два епископа! Таква служба привлачи у Карловце свијет из околице, ма како често да се догађају посвећења енискоиска. Загребачка црква доживјела је такву службу прије годину дана и сретнима се осјећају они, који су тој служби присуствовали. А сад ето је и у Пакрац догаао натријарх Гчоргије , да са два брата своја епископа за народ свој свету литургију одслужи и у најтјешњој молитвеној заједници са народом својим пред Господа ступи. • По пропису црквеном најприје ће сехрам осветити, након тога свргааваће се света литургија. За вријеме освећења храма поћи