Srpski sion

Б р . 5.

Стр. 71.

наших дркв. општина и иначе долази у руке свима особама и Факторима, који у машем аутономно-иросветном животу имаду удела ири радњи око иапретка срп. конФесионалних школа. Мислим, ие ћу се преварити, ако кажем, да је питање о школским књигама од холиког значаја, е је нотребно, да се сви цозвани озбиљно удубе у љега. Износим дакле своје назоре о том питаљу зато, да се упозпаду њима сви, који треба, па ће вал ,да и то — бар у неколико — допринети иовољном решењу овог предмета. Не велим, да ја овде први покречем ово питање. Са задовол>етвом мора се константовати, да су наше компетентне аутономне области почеле живље да се забављају овако важним школским питањима. А то најбоље доказују ова два Факта. Једне исте године у двапутје код нас на меродавним аутономним местима потакнуто то питање, од чијег сретиог решења, неосиорно зависи наиредак школског дакле и народног образовања. Дне 6. (18.) априла 1895. састао се у седницу пододбор Школског Савета у Карловцима ради иретресања новосастав.љеног и предложеиог наставног плана за српске конФесионалне школе. Но овде је за нас најважнији овај његов закључак: Нека се ноднесе предлог Школском Савету, да издавање учевних средстава за све конФесионалне школе нреузме у своје руке сам Школски Савет, а наклада да се препесе на српску митрополију. Дне 23. септембра исте године закључио је Св. Синод, да се нриступи саставу нових вароучних књига, како за средње, тако и за основне школе. То су дакле та два знаменита појава, која заслужују нашу особиту пажњу. Као Н1ТО нам је познато. питање о саставу вероучних школ. књига, почело се поузданим кораком примицати своме решењу. У томе смо сретно дотерали дотле, да се — у име божје — приступило и самом састављању тих књига. Али у погледу из давања других учевних средстава —- дакле осталих школ. књига, не опажа Се (бар према јавности) к])етање у папред. Из јавних гласила зиа се о томе само толико, да је

речени пододбор поднео Школском Савету предлог, уз онширно извешће и о томе иредмету. Али шта је даље учињено и у коме се стадиуму данас налази питање о издавању школ. књига у наклади срп митрополије, не могах из јавности о томе ништа разабрати. У исто се дакле доба покренуло питање о саставу и издавању свију школ. књига. Свакако је опда потребно, да се, бар приближчо, у исто доба коначно реши цела ствар, пошто све школ. књиге , као најважније иаставно средство треба да репрезентују неку органичку јединицу. С тога је данас свакако врло подесно доба, да се у јавности измену мисли и о осталим школ. књигама, када знамо, да се вероучне школ. књиге већ израђују. С тога одлучих, да упознам наше стручне кругове и остале меродавне Факторе својим назорима и о осталим школ. књигама, пошто сам у своје време већ рекао, шта мислим о вероучним школским књигама. Сасвим је наравно, што се овде одмах сусрећем с питањем: Ко треба да пише и да издаје школске књиге ? Чуо сам у више ирилика, да се на прво нитање овако одговара: Школске књиге нека пише когод хоће. А чија је реч у томе меродавна одлучиће, која ће књига као иајбоља, да се прихвати и за школе пропише. Видећемо касније, у колико је овакав одговор на месту, А биће говора и о другом нитању, које је за наше данашње прилике особито важно. Имаде земал.Гц где не постоји монополисање при иисању и издавању школских књига. Ту се заступа ово начело Којаје год школска књига кадра да успешно реализује прописана наставна начела и сврху, а написана је, да удовољава и другим захтевима, може се слободно увести у школу, те по њој настављати. Не велим да овакав постуиак нема добрих етрана. Али у њему је и пезгода, које не могу повољно утицати на насгаву и на родитеље. Да споменем само неке од ових: Дапас се у свима културпим државама иде на то, да се у једнаким просвегним заводима постигне једнообразност у настави