Srpski sion

С тр. 72.

„СРПСКИ СИОН."

Бр . б.

васколиког подручја. У то име прописује се за све односне заводе једно исто наставно градиво. А уз то се обраћа пажња, да и најважнија наставна средства за све буду једна иста. Да су школ књиге једно од најбитнијих наставних средстав^, о томе нема спора. Слободним дакле увађањем разноликих књига за исту врсту завода, а у једној истој земљи, та једнообразност не да се апсолутно осигурати. Да узмемо даље случај, који се свуда тако често и неизбежно јавља Дете из I. разреда у половипи школ. године, сеобом родитеља дође у другу школу, где се употребљује са свим други, по другој методи и друкчем распореду написани „Вуквар". Наравно, ту ће му дал,е учење по том другом „Буквару" бити отештано, а и учитељу ће то да задаје посла и неприлике. Тај исти случај наступиће и код депе, која н. пр. из II. у III. или из III. у IV. разред прелазе из једпог места у друга. Претпоставља се, наравно, да све читанке једног писца стоје у тесиој међусобној свези у погледу методе, избора и распореда градива. Али та, методички оправдана свеза, не може се довести у склад са читанкама другога писца, које су у свему друкче сложене и удешене. Осим тога проузрокује се на тај начин и сувишни трошак родигељима, који, ради сеобе у току исте школ. године морају да купују деци поново исте школ. књиге. У осталом, тако је врло отегоћеп посао и надзорним органима и пригодом инспицирања и реФерисања о прегледаним школама. Све ово и још много ситније ирилике, кадре су знатно да прече правилном развитку у настави. У томе се може доскочити увађањем истих књига за све школе и разреде целог нодручја. После овог легимичког осврта на писање школ. књига, биће иа месту да се запитамо : кога се је правца и начина Школ. Савет до данас држао у овим пословима? За наше вероисповедне школе писао је књиге сваки, који се осећао снособним за тај носао. А сваки је спровађао у тим књигама своја лична начела и назоре о на-

стави. Те књиге апробовао је Школ. Савет, и онда су се морале исте књиге употребљавати у свима школама. А овако одобреие књиге издавао је сваки, који је имао расположивих средстава за то, и који је могао да нађе и придобије кога стручпог писца. На тај начин, наравно, да је сву материјалну добит вукао и вуче иоједини накладпик. Писци добивају од свега по неку мрвицу, а Школ. Савет, који би са приходом од школ. књигј ! могао учинити доста добра општој ствари, од свега тога нема ни пребијеие наре. Па да ли је то добро и оправдано? Као што се види, Школски Савет држи се при апробовању и издавању школских књига половних мера. У томе је нека смешавина о монополисању и слободној кон куренпији. А та, мешавина — особито у овако важним нитањима — не може доносити добра. Ја у начелу иисам противник слободној коикуренцији ии у оваким пословима. Али за нас, особито у данашњим приликама. оиравдано је и иотребно, да Школ. Савет узме сасвим у своје руке издавање школских књига на начин, који ћу одмах изложити. Разлози, који говоре против досадањег начина, у главном су ови; УниФикација школске наставе код нас за сву нашу децу данас је потребнија, него што је можда икада била. Зато Је пеопходно потребно, да се наставом реализују она начела, да се постигну они циљеви, које ће установити не једна особа ирема своме индивидуалном схваћању, него људи као иредставиици це лине, која је позвана за такове послове Приходи од школских књига ие смеду имати ту цељ, да служе личној користи појединих спекулативних нодузимача. Напротив њихова је главна намена, да се отуда унапређује и потпомаже опште пародпо добро. Обзиром на дечје родитеље школске књиге морају бити што јеФтиније. али и што солидније израђене. А то ће се најпре постићи тамо, где је посве искључена спекулација нојединаца и т. д. Но сада је питање: Како да се удеси посао око писања н издавања књига за српске конФесионалне школе ?