Srpski sion

Б р. 6.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 91

све то, ни да би речи проговорили, а још мање у обрану устали. Мати до крајпости разљућена поступком деце своје, у гњеву поче сина и осталу децу проклињати и рече: „потуцали се да Бог да по свету, од немила до недрага, нигде мира и заклона не имали". И гле, на жалост, клетва се мајчина испунила У скоро, спопаде децу тешка дрхтавица, шкрипање зуба, болест, која ни ноћу ни дању мира не даде. Кад мати види то, паде у тешко очајање, и од туге и жалости обеси се, деца луташе по свету тражећи лека но гробови мученика ио прквама и литијама. Двојица мушкараца и једна кћи Паладија после многих годииа излечише се, шта је од остале деце било, не зна се. Ову је децу и сам св. Августии видео у вароши Ипу. Побожна браћо! Чусте ли ове речи моје, поуку моју? Размислите о свему што чусте добро, те се, преклињем вас, чувајте ове ружне навике, црног греха, клетва и проклињања. Ако вам дечица ваша скриве, опомените их с почетка благим речима и саветом, ако не помогне, строжије, ако и то не помогне, у кутић, на напослетку и прутић, боље је и пометније, иего клети и проклињати. Како браћо, да пас Бог благосиља, кад ми куиемо. Зар на једна уста да излази благослов и клетва. Ето како нам Апостол оштре речи казује, оштре али истините, говорећи о језику. Побожна браћо! Знајте да је онај, највећи јунак на свету, који себе уме да обузда и надвлада, те се чувајте гњева и јарости, обуздавајте језика свога. Ви требите кукољ из шненице, — дела требиге ружне и богомрске речи из говора вашег; ви крчите трње и коров с« ливада ваших, — крчите злочесте и пакосне речи са усана ваших; ви чистите хаљину и обућу вашу од нечистоће и прљежи, чистите срце и душу своју, од отровног задаха, псовке и клетве. Чувајмо језик и уста своја да не казују лаж, да не вређају Бога и ближњега свога, јер ко. Бога вређа Бог му окреће леђа. Благосиљајмо, а не кунимо, ноштујмо се и љубимо; одвикавајмо се ружних навика и чувајмо се греха као ватре живе; меримо и нре-

меравајмо речи, прије него што из наших уста излете, те ће у животу нашем бити више љубави и иоштовања, слоге и напретка, среће и задовољства. Желећи, побожна браћо, да ове моје речи. савета и поуке, падну на пдодно земљиште срца вашег, и уроде добрим плодом, плодом послушности, нека благослов Господа Бога и Спаса иашег Исуса Христа, буде са свима вама Амин.

Српека православна црква св. Ђурђа у Вараждину Написао Лазар Богдановић парох вараждинско-вел. кањишки. (Наставак). Но није то једини случај. Затекао сам ја замашан број таквих парохијана, који су пре мога доласка по1еп§ уо1епв сву децу из смешаних бракова у римокатоличкој вери дали крстити и васпитати. С тим нараштајем, наравио, да Српство и Иравославље иема више иишта да рачуна! Зато треба да се вечито иале кандила пред душе онима прегаоцима, који пре 14 — 15 година својски прегоше, да се у Вараждину прво: организује црквена општина српска православна, а друго: сагради нешто богомољицеи сталан свештеник намести, те се тако стане на нут постепеном тамањењу и губљењу православног Српства, како у Вараждину самом, тако од чести и у околици му. Слава им! Озгор споменусмо, да су нонајвише калуђери Лепавински вршили разне настирске функције Вараждинским православним становницима. Али ни све потребе нису они смели да врше сународнпцима и једноверцима својима. Зна се на пр., да је до најновијега готово времена римски катихета у оним местима у Хрватској, где православног не- беше, катихизирао и нравославну школску младеж. Па тако беше и у Вараждину. Тек у новије време брањено им је то, а нашим нравославним ученицима од стране школ. управа налагано, да морају од својих свештеника доносити уверења о положеном испиту из науке вере. Ученици су се обраћали на овог или оног нравославног свештеника и добијаху од њих уверења, да су код њих испит из науке вере положили, прем дотични свештеници, у највише случајева, ђака