Srpski sion

Бр. 21.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 339

врло се слабо разликује од прав. цркве, те с тога се данас и ради на томе, да се та дрква споји са православном. А како је онде, где нема, односно где се не држе св. нредања? 'Гу се цркве деле на многе делове, који се сви један од другога разликују у науци вере; прва је одбацила св. предање протестантска нрква, и та је црква раскомадана и расуга на млоге, једно од другог различне делове, тако да је све те делове мучно и побројати и наређати; иа и наши назарени нису ништа друго, него једна грана цркве нротестантске, која се као јача грана дели већ на мање и ситније гранчице; и тако ће та деоба ићи све даље и даље Но друкчије бити и не може. јер шта и да држи у заједници те многе делове ?• Јединство вере? Али одбацујући св. предање и учећи, да сваки може разумети св. писмо, сваки га тумачи по своме разуму; а како ко разуме, онако и верује, те ту јединства вере бити и не може. Вредно је овде сноменути, шта о протестантској цркви вели један учени Србин, професор Лазар Т. Петровић:-,, . . Давши свакоме потпуно слободу, да по вољи тумачи св. Писмо, Лутер мишљаше, да ће то уродити добрпм илодом, јер имађаше у виду тек наравствену поуку, коју ће вјерни сваки за себе према душевним снособностима црпити, јер мишљаше Лутер, да од тог читања осим доброг и корисног, неће изаћи ничега ружног; бојати се нових јереси, или каквих год секта, нема смисла, иошто онај исти св. Дух, што руковођаше св. нисце при писању св. књига, научиће вјерне, да правилно разумију све, што се у њима налази. Тако расуђиваше Лутер; но да ли би тако у самој ствари ? При разумјевању разних мјеста св. Писма јави се шаренило међу самим друговима и највећим помоћницима реформаторовим и то одмах у почетку реформације. Да би стао на пут то.ј жалосној нојави, Лутер савеговаше своје другове и иошљедоваче, да тумаче св. писмо самим Св. Писмом. Али из овога искочи са свим нова Лутерова заблуда: пошто је сами Лутеранин морао тражити сходна мјеста Св. Писма, којима би објаснио неразумљива, то суштина ствари није се могла измијенити: сваки је протестант добпо ираво, да своје личне мање више разумне мисли ириписују Богу. Из овога што излази ?

Циљ протеста била је, да се обори један апсслутни и неногрјешиви иапа, а Лутер је мјесто тога створио сијасет таких наиа, с том само разликом, што ови имађаху мања права на свој положај, него рнмски Папа. Краће: све .је изашло са свим обратно ономе, за чим је тежио Лутер . . . ." („Просвјета" 1896. стр. 249.) Е па размислимо зрело и сами, на којој ће страни бити истина, да ли на оно.ј, где се уз св. нредање одржава јединство и целина цркве; или где се без св. предања тело цркве Христове растрза, тако рећи, на хпљаду страна? Само нам се каже. Лутер је мислио, да ће онај исти св. Дух, који је руководио св. писце при писању св. књнга, научити верне, да правилно разуму све, што се у тим књигама налази; на даље је Лутер препоручивао, да се св. писмо тумасамим св. писмом; на послетку је хтео и желео, да његови посљедоватељи разуму св. писмо онако, како га он разуме, и да га тумаче онако, како је он то мислио. Да сами св. Дух руководи верне у разумевању св. писма то веру.ју и данас протестанти и односно назарени; те за доказ тога ириводе и речи св. писма: „И ви помазање, што примисте од њега у вама стоји, и не требујете да вас ко учи; него како вас то само помазање учи у свему, и истинито је, и није лаж, и као што вас научи останите у њему." (I. Јован., 2., 27.) А није ли зар и ирве Хришћане, и св. оце у разумевању св. писма руководио св. Дух, и односно „помазање" ко.је је у њима? Па ако је, као што и јесте: за што протеста,нти и назарени не верују и не примају разумевање и тумачење св нисма онако, како су га св. оци и то не један, него млоги, на и сви, разумевали и тумачили? Или је зар св. Дух Хришћане у разумевању св иисма варао, не хотећи им иравога смисла открити и казати све до године 1520 , када се појавио са својима тумачењима Лутер; или још и даље, свс до године 1830., када је Самуило X. Фрелих, отац данашњих назарена, утврдио своју науку?! Ако ћемо то веровати, онда морамо признати и веровати п то: да праве и истините цркве Христове на земљи било није за нуних 1520., односно 1830. година.!! Смисао св. писма јесте и може бити само