Srpski sion

V

В р . 25

„СРПСКИ СИОН."

седео у „резиденцији". Његовим настојаљем почеле се у овој парохији редовно водити матрикул. протоколе 1777. и то по формулару од њега састављеном. Приметити је, да су и пре протоколе водили, јер има остатак овомесног матрикул. протокола крштених од год. 1755 у осам листи, но уредно се иротоколи од 1777. воде За време адмпнистратора епископа Кириловића десило се, да је год. 1784. на дан св. великомучен. и цјел. Пантелејмона ударио гром у двор и запалио га Срећом се спусти киша и тако са тешком муком спасу куПу од пожара. Догађај тај служио је поводом, да епископ Софроније препоручи народу, да светк} 7 је св. Пантелејмона као заветан дан. У старије доба је народ и држао учињени завет, ал' у зајновије доба већ и зато шго у највеће радно доба пада, не светкује тога дана. Како су епископи све ређе долазили, а како је иарохија иодигнута, то се „резиденција" преда паросима, да исти у њој станују Предаја та могла је бити још за време владике Арсенија Радивојевића, јер у старом неком служебнику •— з ком осим обичног му садржаја има аиостола и евангелија воскресних, страсних, иразника господских и богородичних, и који је штамиан у Мљеткама 1654. а *изложио е равх Бж. КожУдар", — сто.ји једна белешка на корицама, да је поп Павле парох сечујски у резиденцији становао. Псти био је парохом око 1770—1776. — Од тога времена са малим изузетком (1848 —1850, кад су жандари заузели) свагдањи су иароси у „резиденцији" обитавали. Поред пароха имао је стан у „резиденцији" и економ дворски, кога су енископи за надзиратеља дворских добара посгави.ти онда, кад су већ ретко у Сечуј долазили. Последњи економ био је владиком Дионисијем Поповићем ца то одређени јеромонах о Анатолије, који је по званичном једном извешћу од 18 септ. 1808. на будимског епископа жалосно скончао. Поменуто извешће од речи до речи овако гласи: „Високопреосвјашчењејши и ир.! Наше би желаније било особито, когда би ми ваше В. Пр. и болшими вједомостми увједомили; но сије нечастије судбини Небеснојваља приписати, које се нашему Брату Анатолији нод 16-им. Сеит. с. л. — случило в'

Резид. Сечујској. Он униче у кујну, при вшествији јего дувар стане и греда служашча оджаку пуцати, тако наш Брат нешчастијем јего није знао на кујнска врата побећи, но бједни иобегне иод оджак. не видјевши от сграха, да ће оджак на њега пасги, као что је и иао и от ,;его паденија и смерт получил јест, а не спасеније. В' прочем и т. д. во С. Арх. обшчеж Ман. Грабоцје 18. Септ. 1808. всенижајши раб, Никифор ТеоргцјевичЂ с. р. с' Брашством. ^Свршиће се.)

Именик изабраних заступника за ерпеки правоелавни народно-дрквени еабор у г. 1897. I. Архидијецеза. Од свештенсшва: 1. Карловци и ст.-пазовачки срез: Максим Живковић, парох. 2. Земун и митовачки срез: Антоније Апостоловић, нарох. 3. Румски срез: Стеван Моловић, парох. 4. Даљски срез: Јован Ђуришић, нарох. 5. Ердевички срез: Дамјан Прерадовнћ, парох. — Од световиих: 1. Румски срез: Др. Норђе Красојевић, адвокат. 2. Ердевички срез: Др Влада Чобанић, адвокат. 3. Даљски срез: Васа Муачевић, велепоседник. 4. Земун: Петар Петровић, умировљени чиновник. 5. Карловци: Др. Петар Станковић, адвокат. 6. Митровачки срез: Др. Миша Михајловић, лекар. 7. Пазовачки срез: Никола Петровић, веленоседник. II. Бачка дијецеза. Од свешшенсшва: 1. Нови Смд и ст.-наланачки срез: Божа Поповић, парох. 2. Ст. бечејски и жабаљски срез : Јован Борота, прота. 4. Сомбор, станарски и суботички срез: Љубомир Купусаревић, прота. — Од световних: 1. Нови Сад: Др. Славко Милетић, лекар. 2. Сомбор : Др. Паја Дракулић, адвокат. 3. Суботички срез: Др. Нпка Максимовић, велепоседник. 4. Ст. бечејски срез: Др. Стеван Малешевић, адвокат. 5. Жабаљски срез: Др. Милан А. Ћирић, адвокат. 6. Стапарски срез: Др. Сима Павловић, лекар. 7. Паланачки срез: Павле Гостовић, адвокат. III. Будимска дијецеза. Од свештенства: 1. Св. Андрејски срез: Лукијан Богдановић, архимандрит. 2. Мохачки срез: Стеван Михалџић, парох. — Од свешовних: 1. Св. Андрејски срев : Евген Думча, градски начеоник и велепоседник. 2. Мохачки срез: Младен Љубојевић, економ.