Srpski sion

С ТР. 702.

трајни Факти, као и свијет сам, учипци неког првог, сувереног, моћпог, премудрог и доброг узрока; а то може бити само Бог. Отуд ћемо закључити, да је биће Божје тако истинито, као и реалности о којима нико озбиљно не сумња. I. Први такав Факт, који доказује биће Божје и ког анђеоски учитељ сматра најснажнијим и узимље за нрви доказ бића Божјег, јест кретање свијета. 1 ) Заиста, цијели свијет се креће; ал он не има довољног узрока ил разлога своме кретању; дакле осим и изван њега постоји Биће, које има неизрециву мсћ да покрене пеизмерну свјетску машипу: једном ријечи постоји Бог, покретач свијета. То се порицати пе може, а да се не пориче и очигледни Факт, да се свијет креће. То вретање, које својим бројем, простором, трајањем, комлекситетом, задивљује нашу мисао и надмашује наше рачуне, никад не престаје. Ми се ие ћемо дуго задржавати код те тврдње; јер само оном, који не има ни најелементарнијег знања то би требало доказивати. Земља нас наша у двоструком кретању своме, око своје оси и око сунца, окрене, и ми сваког дана обиђемо круг од 10 хиљада миља. а сваке године елипсу од 235 милиопа миља, а то значи, да се крећемо по линији еклиптике са брзином од 29450 м. у секунди. Све се креће око нас. Плапете, којих све више упознајемо, окрећу се као и наша земља, око своје оси и око супца Па и цар дана пикад не почива. Непомичан међу својим поданицима, као на престолу свијетла, креће се и он око своје оси и то учини за двадесет и пет дана. Па ни то није све. Као адмиралски брод, ког окружују сјајна ескадра, нокреће се суице, нолако али сталио повлачећи за собом сву сјајну Флоту планета, према небеској тачци, која као да је смјештена у звјездишту Херкула. Можемо дакле с правом казати, да нијесмо никад на истом мјесту. У једној години, истог дана и сата, ми ћемо заиста Тома Аквински: „Рпта е! тат^еб^ог \ча витИиг ех раг1е то^из." 1 р., 2. II, а. 3.

Б Р. 42.

доћи на исту тачку с обзиром на сунце, али не ћемо бити на истом мјесту с обзиром на нростор, јер се је цијели суичани систем помакао. Па зар и звијезде стајачице? рећи ћете ви. Та и оне се ва.љда пе крећу. Ни то није истина. Звијезде које ми стајачицама зовемо, и које су дуго времена таковима сматране, стајачице су само привидпо, због иеизмјерпе даљиие од нас, због које њихово кретање за нас непримјетпо. Али најосноваиији закључак приморава нас, да и њима, као нашем сунцу, принишемо апсолутна и релативна кретања. Не ћемо узети ријечи св. Томе: 2 ) „Има кретања у свијету," него ћемо рађе казати: „Свијет се креће". Сјећате ли се, господо, армоничких стихова, које је тај величанствени призор удахнуо једиог дана нашем Ламар тину? Ја сам увјерен, да ћете их ви поновном жељом слушати: (Иревод у ирози). Кажите сунца јарка и лутајући свијетови, куда идемо сви? Гдје је пебеска лука, камо нас дах његов води? коју је означио међу, нашему брзоме лијету? Идемо ли иа обале шупље и дуге, ударајућ по ноћи у огромну какву клисуру да посијемо васиону останцима бродолома ? или ћемо, во ђени руком његовом, у сјајно пристаниште стићи и на вјечном сидру, за увијек учвршћепом на пучини небеској отночинути ? Та нада дозвоЈвепа је само оиима, који као и наш велик лирик вјерује у Бога, који дахом својим напред креће Флоту небеску, а руком својом држи кормило једпом ријечи, говорећ без Фигура, дозвољеиа је онима, који вјерују, да је први покретач свијета Бог. Да, ти се могу надати, да ће их кретање, којим Бог уиравља заиста иривести Богу. Али атеисте не могу се задахнути том надом. Шта кажем? Они, не знајући камо свијет иде, не знаду ни како може ићи. Одкуда та величанствена кретања, чије се вријеме, иростор, даљина рачупа увијек на милионе и милијарде?3ар од свијета самог ? Зашто не, рећи ће атеисте? Довољно је предпоставити, да је принции тога кретлња, — снага и материја вјечита, неопходна и нестворепа. Ништа не изгледа појмљивије н једноставније." То ћемо сад видити. 2 ) „СеНит ез^аН^иа тоуеп 111 ћос типЗо". 1 р. р. II. а. 3.

„СРПС КИ С ИОН."