Srpski sion

Стр. 13.

лшогол^ктное здрдки просто, не глагоид: Даи, Господи, госВдарћ нашх, нли госВдари наши, понеже полшнл/шсх и^а госвдаркски ил1снл кк1шј кх /иолнтк-к, и прочж кратш и прил8чик= шилјса т8 лшрднол1х подлетх по чин8. Мнегда же вратјл чаш8 испикак»тх, п^ккцк! же пок>тк Богородицу сти\-'|рћ1 гласа 2=го к[скскаго на= п*кк8: За кск)(х л^олитиса, Благад, и по скончаи, кнбгда кси испик»тх чашб, лнки гла« голштх: Господи полшлКи 3, влагослоки, таже арх нл,лн АР ИТ|1 огпбстх: ВлагослокЕнх Когк, лшлЗаи и питали насх, и расходк по кмјал »х Ижб неизречжно10 л»8дростпо, состакиккш кс<л= ческад, Олок« Христе, В ожј. крел1ена и л'кта нал^х преложнвкш н д"кла р8к8 Ткос10, влаго^ слокн влагок-крнк^х дареи наши^х (иАк.) си= Л010 Тконо возкесбли, подаи ил^х на сопостатм повФдм, гако единх влагх н челок-кколнгвсцх. Таж« ирл^осх гласх 2 п^кснк 3 : Кр'кпостк даАИ царел1&. . . (Чтен. вђ Имп. Обш;. истор. и древн. 1875 год. кн. I. стр. 463, 464.)

Архидијецезални евештенички конвикт. Летос је донео „Сриски Сион" вест, да је одбор, изабрани од архидијецезалног свегптенетва, саставио основу за оснивање конвикта у Ср. Карловци, у коме би се имала сместити деца оних свештеника из Архидијецезе чији су родител.и чланови утемељачи ; а ако би средства пружала и ако би иретекло места у конвикту, а средства му допуштала, да би се онда п деца свештеничка из осталих епархија у конвикт нримала. Ову радосну вест нримило је свештенство са великим одушевљењем гледајући у остварењу овакове замисли велику добит како моралну тако и материјалну. Прву за то, што би се тиме пружио један доказ више да наше свештенство пе ће само да очајава и вапије за помоћ, него да се и само ; по датим му даровима, помоћи може, а и за то, што би деца, која би се учила у Еарловци, дошла под сигуран и чврот надзор, да не би тако могла склизнути са стазе којом је нужно да у мла1)ано доба греде; а друга је добит што би се тиме иружила згодна прилика, да наши свештенипици лакше могу своју децу школовати. Разлози дакле онравдани, те нротиву њих нема приговора ! Одмах после донашања ове вести појавила

се и друга замисао, пначе врло племенита, да се оснује митрополијски конвикт за децу свештегшчку из целе митрополије а да завештаји Архидијецезални послуже у ту сврху. Нетемељитост тада наведених разлога доказао је писац ових редака у 108. бр. „Србобрана" о. г., а уједно и иоказао згоднији пут како да се ствар уреди. Од то доба не чу се никад ништа више о раду изабраног одбора. Какови су разлози том ћутању није ми иознато, могуће да је и тај разлог што је у јесење и зимње доба незгодно потезати свештенике чланове у Карловце на збор или евентуално на збор у седиштву окружног протопрезвитера, како сам био тада нредлагао, али каки му били, није оправдана ствар да се свештенство о разлозима не обавести. А да се свештенство обавешћује то на ирвом месту захтева сам интерес ствари, а друго и колегијалност, а коЈе би требало да буде мало више баш међу онима који су ирви позвани да је чувају и негују. Са ово неколико редака хтедох само ствари ако могу да користим, а дотле док се ствар не буде коначио претресала слободан сам поднети овај предлог. Позната је и чувена дарежл>ивост српскога народа у карл. митрополији. Дарежљивост која је утрла многу сиротињску сузу, основала је наше иросветне заводе и иружила могућност да буде луч просвете сриске, иста та дарежљивост иружила је обилате лотпоре даровитим и честитим српским младићима, да би могли науке слушати и народу на помоћ бити; па зар не би одбор архидијецезалног свештенета, руковођен племенитим побудама, обратио се и на дарежљивост српског народа, те замолио за потпору ради остварења замисли, а тиме могуће и за један корак даље ношао, те приступио са свештенством из осталих епархија сложном раду за остварењемитрополијског свештеничког конвикта? Да би ова молба нашла одзива код оних, којима је Бог дао да добра чине, и не сумњам, познавајући дух срнског народа а јасна је ствар, да би се тиме имала засведочити љубав и одавост ирема српском свештенству баш од стране оних који су му се до сада највише речима истицали као пријатељи, а најмање делима то засведочавали. Држим, да је овај предлог згодан и да одговара сврси. Могло би се 'појавити иротивно мишљење, да се иречека до пролећа кад свештеници држе своје исповеди, па да се о овоме по-