Srpski sion

С тр . 28.

„СРПСКИ СИОН."

НР. 2.

може ироизвести: она помаже дјетету, да добије и утврди у себи оно професионално знање, које одговара његовим својствима и сиособностима. Најпослије, искуство у животу даје зрелост плодова ове или оне дисциплине; оно задахнује одрасла човјека и старца оном мудрошћу, која осигурава ерећним народима друштвени мир уз номоћ разумне управе у породици и друштву (стр. 31., 32.). (Свршиће сс.).

Одговор на питања из паетиреке пракее. РсФерат јеррја Светозара Грубача. У. „Треба ли захшеваши од иравославиог ХришЛанина, да на исиоведи очита или изговори крашку молишву: испок'кдЈк>сА Гв» спод8 Б ог8 ЕседЕржителм . . . 1* Ово је питање скроз наивне природе и неда се негирати е је морало понићи на основу старог обичаја, који се, можда, још и данас радо придржава у пракси неких наших старијих свештеника. Горња молитва, по требнику Петра Могиле, 1 гласи овако: испок^кдагсс/л ГосподВ Вог8 Есб' ДЕ()жите/1К>, и ИрЕкиагосиокбннои Приснод-кк^к Жарји Богородиц^к, вск/иа невкнм/их сила» лал^а. и кскл^х скатм / их , и тЕК"к, отче ч*= стикш, кс-к^х гр^ижх л»ои\х, и^х же зл^к сод ^ а ^ х / ик1сл"1к », слокол1а, д-кломж, и ксклАИ /ИОИ/ИИ ЧбВСТЕћ!. Тражећ анробацију ове молитве у црквено богословској књижевности нашој, могао сам наћи само таке податке, који говоре протнв њене употребе са стране догмата и праксе наше православне цркве. Начелне мисли римске цркве, ногледом на њезину науку о искупљењу, један је од главних разлога е можемо пожелити, да се и овде, у чистоћи обреда иравославног, отклони свака интервенција новоизмишљеног учења. Ко је имао прилике да чује или да прочита римску „мису" (читање исповеди: сопГв88шшз), лахко ће опазити, да су речи у горњој молитви готов нревод онога места, где се изреком каже: Соп[г1вог Вео оттроГепИ, 1)ваШе Матав Уггдгт, МгсћаеН агсћапде1о ... 1 Частб 1. стр. '662.

в1 оттћиз запсМз, е/ НМ ра1вг, ^ига ресса^г ттгз содИаИопе, гегђо е1 ореге е1 сеГ. .. Па шта више баш у латинском и унијатском чину иокајања може се наћп та иста молптва. 2 Није, дакле, чудо што наши требници не имаду те молптве и што ју руски пасторалисте не препоручују. Тако Хојнацки пише: „употребљавати оваку форму у цркви православној не само да није мотребно, него је и иесагласно са учењем њезиним о принашању покајања пред Господом Исусом, а никако не нред светима, и о опрошћају грехова само носредством заслуга Христових, а не но заслугама светих, како учи римска црква." 3 „Што се тиче употребе те молитве — каже Булгаков — вал^а рећи, да премда је, по довршеној вољи Оца Овога небеснога о снасењу рода људскога, Господ Опаситељ дао божанствену власт везати и решити, остављати и задржати грехе Својим Аностолима, ипак и после тога иевидимо Он Сам остаје судијом савести наше, Сам прима нашу исповед и даје онроштај греха, како је то, и поред слова божјег, јасно изречено и у чиноноследовању тајне пока-јања. Да се узмогне тајна покајаља свршити необходно је потребно само ово: грешник, који исповеда грехе своје, Господ, који невидимо прима исповест грешника, и свештенослужитељ, као сведок само видимо разрешеног или неразрешеног од греха, еагласно са божанском вољом Утемељитеља те св. тајне. Из овде наведенога види се, да исиовест грехова и пред светима у тајни иокајања (у реду са Самим Господом) не односи се к битности те тајне и није неопходна ради опроштаја грехова, а по томе нема ни иотребе, да онај који се каје, чгта горе означену молишву." 4 2 А. Хоинадкш: Церков. уша, стр. 244.; Требн. лбвовскш 1719 г. стр. 91—98. 3 Прак. рук. дла свнхц. слуЈК. при совер. св. таин. Отд. Ш. §. 17. стр. 127. * Прак. рук. кг совер. богосл. прав. цер. стр. 128.; Рук. д. с II. 1888, 21.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Радња архидијецезалних епархијских власти.) 1. Административии Одбор у седници дана 29. децембра 1897., под председпиштвом Његове Светостп, преузвишеног г. патрпјарха Георгија БранковиЛа одржаној, решио је п ове предмете. — Клау-