Srpski sion

Стр. 40

„СРПСКИ СИОН."

Б р 3.

— из прве и пошл.едње —, те је препоручујемо онијем, који хоће да се подробније упознају с њоме. С наиге стране сматрамо, да смо дужни изразити дубоку благодарност многопоштованоме њезину издавачу, што смо могли да се упознамо с књигом, која је тако богата у садржају, а која има, по нашем највећем увјерењу, и за нас савремено значење.* У РЕЉЕВУ Превео о руског С. Славков, * Ова врло лијепо издана књига иродаје се у синодским књижевним магавинимв. Цијена јој је 75 коп.

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. IV. 0 еветој цркви Хриетовој. Црква Христова није за то света, што се она — тобоже — састоји ив самих „светих и безгрешних" чланова; није за. то света, што она одузима човеку могућност и моћ и грешења; — него је света за то, што грешнику, ко.ји је у њој пружа и даје света средства за спасење. 3.) Да и назарени верују, да је црква Христова саборна доказује то, што они у своју верску заједницу примају становнике разних предела и земаља, чланове и синове разних племена и народ^ 4.) Што се тиче последњега својства, на име тога, да црква Христова има бити апостолска — у то назарени као да и верују и не верују. У колико признају, да, се црква Христова има оснивати на апостолским сштсима, у толико верују; а у колико одричу, да црква Христова трајањем својим има досизати и односно иотицати из аностолских времена и од њих водити свој иочетак у толико не верују у апостолство цркве Христове. И у овоме се назарени слажу са својим рођацима — протестантима. Тако ови називају своју цркву „јеванђеличком," јер је она „сазидана на основу учења, које се садржи у Јеванђељу и у оиће у новозаветном ов. писму." (Боротина „Апологетика" у рукопису). Ипак има и неке разлике у томе између протестаната и назарена; а разлика је та, што иротестанти за своју тврдњу немају доказа из св. иисма., или га зар не наводе и навели нису, а назарени имају за то доказ св. писма, те га и приводе. —

Упозорени на то, да је њихову веру недавно, пре неких 60 година основао некакав Самуило Фрелих, те нрема томе, да то није вера давнашња, вера стара, и да „црква" њихова није и не може бити апостолска, јер не потиче од апостола — дотпчни назарени тога не спорише, нити одрекоше, на против то признаше и потврдише; али се трудише, да св. иисмом покажу и докажу, да је те тако не само бити могло, него и бити морало, те се позваше на неке стихове из 11-те главе „Откривења Јованова." Па да приведемо те стихове, и да чујемо, како их они тумаче. „ . . . И даћ) двојици својих свед-ка и прорицаће хиљаду и двеста и шесгдесет дана обучени у вреће, . . И кад сврше сведочанство своје, онда ће звер, што излази из бездна учинити с њима рат, и иобедиће их и убиће их. И телеса њихов.1 оставиће на улици града великога. . И гледаће неки од народа и племена и језика и колена телеса њихова три дана, и по, и не ће дати, да се њихова телеса метну у гробове. ... И иосле три дана и по дух живота од Бога, уђе у њих; и сташе оба на ногама својима и страх великн нападе на оне, који их гледаху." (стр. В , 7.-9., и 11.) Према горњем месту „Откривења Јованова" а по учењу назарена нраве, истините вере не беше на земллт за „три дана и по", и тек после „три дана и по уђе дух живота од Бога" у јеванђеље и започе права, истинита вера. И тако се, ето, самим св. нисмом разјашњава и правда касна појава назаренства, које исповеда и учи праву и истиниту веру. Не ћемо приводити тумачења горњег места „Откривења Јованова," с разлога, што би нас то доста далеко одвело; не ћемо казивати ни тога, ко се, и односно шта се разуме и рвзумети има под „двојицом сведока" из узрока, што нам то ни нужно није, јер ћемо се и без тога тога моћи уверити и осведочити о кривом и лажном тумачењу наведеног места „Откривења Јованова " од стране назарена. Поставићемо само два нитања, и са истима ћемо се мало позабавити и ствар ће бити јасна, лаж доказана. 1.) Колико се време разуме под једним г цаном"; и односно колико времена захватају „три дана и но"?