Srpski sion

Б р . 4.

; орпски

сиое. а

&гр. УЛ.

теже, њихово законодавство до данас није апсолутно ништа ни покушало ни урадило у погледу уређења интерконфесијоналних одношаја, него се у тим краљевинама и данас ирактпкују патенат о толеранцији од 13 листопада 1781, дворски декрети из XVIII и почетка овога века и конкордат из г. 1855, који је, п не спомињући Угарску, .укинут и у самој Аустрији. Легислатива Троједничка и њезина уставност, као и автономност, трпе све неирестано, да им се тај приговор чинити може, и не женира их, да се томе и измак XIX века као неком куриозуму чуди и тако рећи подсмева. А све то трпе зато, јер данашња пракса стоји у служби преимућстава римокатоличке над осталим признатим равноиравним вероисповестима. Зато, јер би се регулисањем и узакоњењем интерконфесијоналних одношаја, што би се сировести могло једино на темељу пачела равноиЈЈавности, та преимућства римокатоличке вероисповести морала збрисати. Ето, зато уређење интерконфесијоналних одношаја у Троједници „шје 1ако пе(1игпа в1уаг". У томе је извор и разлог до данас неуређених тих одношаја. Да, да се продужи век привилегија, (које се косе са основним државним законом) римокатоличкој вероисповести, да се, још, та једна вероисповест, на основу протузаконске и протууставне праксе, и даље развија и башкари на штету и ионижење других —• игнорује се и данас основни државни закон и њиме узакоњено и прокламовано начело равноправности, жртвује се и излаже осуди уставна свест и престиж и автономно право краљевина Хрватске п Славоније; меће се на коцку и последњи одисај стрпљења свију осталих хришћанских признатих вероисповести у нашој домовини, а трне се метежи и хаоси, трвења и сукоби у интерконфесијоналним пословима; изазива се незадовољство, верски немир. Тако не може трајати још дуго. Верској сношљивости и хришћанском трпљењу, лојалности према ностојећем стању, непрозелитизму и неграмзљивости, нестраховању за своју свету веру и свету цркву — и још можда чему Срба синова православне вероисповести има се захвалити, да тај немир није и изазван. Ми смо православни Срби дуго трпљиви, поднети можемо много, али има границе до

које и наше стрпљење иде. А не нарамо ■се-, кад кажемо, да смо до те границе — дошератк Осећајући тешке и љуте неправде, са гледишта законске равноправности и хришћанске љубави и праведности, које се чине нашој цркви и вероисповести од стране римокатоличке, особито у приликама смешаних бракова и у одношајима, који проистичу из тих бракова и верских прелаза, наше су црквене власти не једаред тражиле од земаљских влада и законодавства, да законом треде интерконфесијоналне одношаје на основу реципроцитета и равноправности. Увек без успеха. Представке у том правцу чињене су од наших епархијских конзисторија и г. 1896.; прошлих и прошле године нала је о томе реч у саборским прорачунским одборима. Преузвишени г. Бан изволео је прошле године учинити и изјаву у том погледу, која је била кадра и утешити нас. Срби посланини наши као да се почињу топлије загревати за ту ствар. Како ћеидокле ће? — видећемо. Али крај свега тога нас обузима нека — не тајанствена — слутња, да ли ћемо, када и како доћи до жељеног п потребног интерконфесијоналног закона. Ту слутњу оснпвамо на многоме чему. Желели би бар, да тој слутњи не буду узрок и наши Срби посланици. Али јој се не можемо никако уклонити пред сепаратистичким тежњама онога фактора, који је врло јак у питању донашања жељеног закона. А то су браћа наша римокатолици. Не ћемо погрешити ако кажемо, да су они иротивни донашању тога закона. Ал' ћемо одмах бити тако исто искрени, те рећи и зашто су противни. Њима не годи уре|ење интерконфесијоналних одношаја у нашој домовини. У данашњим хаотичким одношајима, крај данашње праксе у питању тих одношаја — они су задовољни. Јер не само да римокатоличка взроисповест и данас ужива п практикује неку надмоћност и неке очигледне привилегије над осталим вероисповестима, дакле, и над нравославном, него их ужива и практикује најмлађа и најмалобројнија — грчко католичка вероисповест (унијати). Последњи догађаји у Дишнику најновији су докази томе. ВраЛа римотсатолици хоЛе да данашње стање и данашњу ираксу одрже, јер је на корисг римокатоличке, а на штету . п. џонижење других вероисиовесши. У том' грму: лежи зец! Класична доказа о тод$Чш|^/'#д ? зл#нку