Srpski sion

СИОН."

Стр. 77.

курс у ман. Витовници. Овај курс одобрио је г. министар народне привреде овим за наше удружење похвалпим писмом: Главном одбору удружења свешт. монашког реда! Не само да одобравам него и са задовол>ством сам нримио одлуку главног одбора, која ми је саопштена писмом његовим од 24. ов. м. Бр. 19. да се у манастиру Витовници држи јаван калемарски курс виноградски и воћарски за практичаре и ближе и даље околине, и да ће саучесници овог курса имати у манастиру бесплатан стан и храну. Ова одлука колико је похвална, толико је п родољубива, а заслужује нарочиту пажњу што је покренута од самог одбора, те ми служи као доказ, да родољубиво свештенство монашког реда, и правилно схвата интересе свога реда и светих нам задужбина, које су му поверене, и да је решено да свој културно-привредни задатак иастави у духу завета им а саобразно потребама савременог живота. Остварујући тако идеале, свештенство овог реда служн Богу, одужује се људима, а задужује државне чипиоце искреном захвалношћу и признањем. Услед тога и ја само вршим своју дужност, што ћу молити главни одбор, да на овај родол.убиви корак свештеиства монашког реда прими моју захвалност, а гогов сам у колико ми год средетва допуштају, указати му своју моралну п материјалну помоћ у извршењу његових циљева економске ирироде, ако то буде у будуће потребно. 3. Бр. 623. Министар народне 26. ®ебр. 1897. год. привреде Београд. ЈБуб Клерић. На томе курсу који је држап пуних седам дана било је 137 курсиста и сви су имали у манастиру бесплатан стан и храву. После свршеног курса министар народне привреде иослао је глав. одбору захвалницу на пожртвовању како самога одбора тако и ман. Витовнице. Исте године у јунију одржан је други летњи курс опет у ман. Витовници; овај је трајао четири дана а било је 77 куриста. Овом приликом министар привреде је послао 200 динара од којих се новаца купило 70 калемарских ножева који су поклоњени добрим курсистама као награда. Осим овога подељене су том приликом корисне књиге религијозног и економског садр-

жаја а које су у ту сврху послали већим делом цркв. достојанственици и настојатељи. Наставници на тим курсевима били су: игуман г. Методије, јеромонах АмФилохије и јерођакон Рувим на првом, а на другом курсу јеромонах АмФилохије и јерођакон Емилијан питомцп монашкога удружења, којп су свршили калемарске курсеве на државном расаднику код манастира Букова, а.као помоћник радио је и јеромонах г. Владимир сабрат ман. Витовнице. Овај извештај гл. одбора, скуи је усвојио једногласно. На овом скупу прочитан је предлог о установлењу монашке школе, који су поднели архихимандрит Иларијон С. Весић и проФ. Синђел Сергије. У томе иредлогу између осталога стоји ово: Београдска Богословија у сваком погледу даје добра богословска знања евојим васпитаницима, али лишена општег жића, она није у стању, не само да даде монасима, који се тамо васпитавају, по чак ни да одржи код њих ону скромност, оно самопрегоревање, ону поелушност и ону радљивост, коју монаси собом из манастира однесу и која се за монахе нарочито тражи. Оно што би Богословија рада била да да моваспма и што се Фактички стара доброга да им да, квари друштво, квари околива у којој се монах учећи се у БогослоВији креће и живи и већином ради! Шта може учинити школа при свој доброј вољи за 4—5 сати дневнога рада у школи, кад све то друштво п околина руши за 10—15 сати и више бавлења и живота ван школе ? За манастирски живот потребна је снецијална школа и моиашко удружење, коме мора на срцу лежати напредак како монаштва тако и отачаствених манастира у Србији, треба да се постара о уређењу једне специјално монашкоекономие школе у Србији у којој ће бити заступЛ)Сне и црквене вештине, као што су икононис, дрворез и т. д. Нредлаже се: ,1. Да ее избере једна стручна комисија, која би прописала правила за уређење једне монашко-економне школе у ком од наших манастира и о идућој скунштини да та правила поднесе на одобрење. 2. Да се преко архијерејског Сабора умоли влада Његова Величанства, да стави овој школи на расположење три способна наставника са чиновничким правима, који би у тој школи нре-