Srpski sion

С тр . 134.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 9

Формално нредано у сабору братском 22 јула исте године, и ако је и пре те Формалне нредаје јерођакон ТеоФан руководство деле манастирске економије на себе већ нримио и вршио га са иуним самопрегорењсм, са пуно љубави и оданости нанретку задужбине св. Јована Бранковвћа Десиота срнског, али без делокруга располагања. По инвентару 1862, 22 јула имао је манастир у марви 1 краву. 1 јуницу, 1 јуне, 2 телета, 4 вола, 2 коња, 29 коза. Већ 1863, 25 августа показује инвентар: 12 волова, 11 других говеда, 4 коња, 152 овце, 35 коза. 1873, 13 марта, тадањи администратор митрополије, блаженопокојни епископ Никанор Грујић, поставио га је за уиравктеља манастирског; а исте године, за истога администратора митрополије — изабрало га је братство и конзисторија поставила за игумана. Игуманску хиротесију примио је од блаженопокојног Германа Анђелића, тада епископа Бачког и администратора митрополије, године 1880. 13. јула, на дан славе манастирске. Ове године, 8 новембра, на дан сабора Архангела Михаила, навршиће се, дакле, и 25 година игумановања, а 1899 21 маја, на дан ев. Константина и Јелене 40 година његова монаштва, а као што већ рекосмо 50 годипа од како је спојио свој живот са животом манастира Привине Главе. II ако је тај живот испуњен ненрестаним радом око бољитка и унапређења манастира Иривине Главе; и ако је тим радом и својим многим врлинама, игуман Телфан Косовац стицао нризнања и код својих претпостављених и лепа гласа у целој околини, а и изван ње у народу нашем, ми се уздржајемо у похвалу његову проговорити и речи. Није нам то намера. Чинимо само једну пријатну дужност, да овим сухопарним нодатцима забележимо, можда јединствену, појаву једног ретког до данас члана нашег манастирскога монашког свештенства ; ретког и јединственог ио многоброју година непрекидног бавлења и истрајног успешпог рада у једном увек манастиру, а без икакве друге амбиције до: да задовољи своје старешине и своју савест. А кад би у иохвалу његову хтели што рећи — он би то ваистину заслужио, јер Теофан Еосовап/ је потпуно оправдао поверење, којим га је његова претпостављена власт одликовала. иоверив му још као ђакону намесничку

службу; јер је потпуно испунио ону велику наду њену, изражену у горе приведеним речима, да ће наиме, „обитељ Привино-главску избавити од очевидне пропасти." Он је то и учинио. И не само да ју је избавио, него благостањем њезиним изједначио — ако не и надмашио — многе манастире, много већег иоседа него што га има Привина Глава. Г. 1888, у 18 (30) марта држаној седници Саборског Одбора расправљан је извештај члана г. Евгенија Думче као изасланика Саборског Одбора о ирегледу стања економије манастира у Архидијецези Карловачкој, и донесена је ова одлука: „Настојатељу манастира Привине Главе игуману ТеоФану Косовцу за вешто п савеено управљање манастирским добром признање изјавити и Архидијецезалпи Административни Одбор иозвати, да му то до знања донесе." Декретом од 25 јануара 1889 ноставио је игумана ТеоФана Косовца тадањи енископ Бачки и администратор митрополије, блаженоиокојни Василијан НетровиК „уиравитељем на властелинству Даљском" за цело време интеркалара. Саборски Одбор одредио му је за ту дужност 1600 Фор. годишње награде, и ТеоФан Косовац је сву ту награду, која њему лично принадаше, унео у приход мана",тира Привине Главе, као што рачун од г. 1889 доказује. Ето, такав је Теофан Косовац! Педесет година је навршио како служи напретку и леном имену Привине Главе. Заслужио је, да му и са. овога места одамо заслужено признање, да му кажемо: евала ти ретки игумане! И ако је превалио ирву половину 65 године свога живота, он је — сачуван — здрав и крепак, бодар и оран за рад. Не ускрати му, Господе, века и здравља што дуже, јер ће бити на корист оне свете задужбине Деспотске, која као понос и величина српска сија у околини својој — на радост, утеху и величање тамошњег срнског иравоелавног народа нашега! Р. Одговор на питања из паетиреке пракее. РеФерат јереја Светозара Грубача VIII. „ Смије ли свешшеник изосшавиши кађење храма иосле ошиусша у проскомидији? и Питање ово иотекло је из пера непозна-