Srpski sion

Б р. 9

„СРП СКИ СИОН."

С тр . 135.

тог брата свештеника, који у писму своме овако каже: „И ако у питању, што вам ево шаљем, иема ништа замршена, шта више, да нисам изазван, неби ми ни на ум пало да га покрећем. Немиле неке околности и врло критичан положај, у ко,;и сам случајно доиао, траже да се ствар у јавности расчисти. Зашто да кријем! Било је то кад сам требао да одменим једног од браће свештеника из комшилука мога. По свршено.ј проскомидији пођем да но уставу окадим олтар и сву пркву, па гле шта ми се догоди ?! У моменту, кад сам хтео да на северним вратима изађем из олтара, срете ме црквењак и рече: „немојте излазити, овде ни;е то у обичају." Да не буде бркања покорим се, одложим кадило — не рекох ни речи. По свршеној литургији сетим се реферата вашег у „Срп. Сиону" и одлучим, да вам ово питање пошаљеж, а ви да ми на њ одговорите." То игго се догодило овом брату могло се догодити још коме, па и нама су познате до две парохије, у којима се и данас тако практукује. Да загледамо сам карактер кађења о коме се повела распра. ,,По свршетку проскомидије, кади се унакрст олшар и сав храм: 1.) ради очигаћења од немоћи светске свију оних, који су дошли да слушају литургију (Лев. 16, 12. 13. 16), дркве и Хришћана; 2.) ради нрогона духова таме, особито онаких, који се старају да код принашања молитава сујетним мислима помуте наше мисли на Бога (Мат. 13, 19. 1ук. 8, 12. 22, 31. Јован 13, 2. I. Петр. 5, 8. II. Еор. 2, II.) 1 Еако палење тамјана значи миомирис усрдних молитава к Богу, 2 то је, не само у старозаветном храму, по наре|ењу самог Бога (Ис5г. 30, 1. — 8.), при свршавању молитве, кад су свегатеници улазили „ко скАтад", палио се тамјан на кадилном олтару, него и у древној цркви, молитвени сборови, особито божанствена литургија иочимала се „козношетемх кддила," и то се чува као свето древно и добро наређење; и ради тога, како овде свегатенослужитељи,. приступајућ к почетку литургије, тако и архијереј при уласку своме у олтар, по входу Еванглелија, најпре узноси Богу тамјан, окадив тим угодним тајним мирисом св. пресгол, иконе, сав 1 Папа Инокент. о таинетв. литург. кн. 2. гх 17; ов. Димитрји Ростов. Чудотв. вђ дснб Архистраг. Михаила ч. 3. а Симеон весалон. ч. 18, 36. и 39; св. патр. Германг вђ таинозр^н. вешеи Церков,

храм и присутан народ, означујућ уједно тиме време за пренашање молитава и узбуђујући нас да се скрушено молимо, па онда, у то време када се иочима кађење, раскрије се завеса, ради тога, да се присутни у храму, узбуђени на молитву св. кађењем, још јаче исиуне нобожношћу кад угледају св. престол." 3 Ео, дакле, има на уму тајанствено значење кађења послије проскомидије и његову одређењу цел, мора да се чуди оним свештеницима, који у хатар неког старог обичаја, иарализују и сам устав у служебнику: . . . и покадивх скАтилифе жс и кеск, к^одитх паки во скаткш олтлрк. У томе случају нека нас не конфундирају ни типици црквењака, ни комодитет служећег брата, а ни куриозна критика лајика, која је у оваким питањима најмање компетентна. Истина, да је у служебнику речено: „кадитх дТлконх", али и то је истина да тамо пигае: Е-кдати подокаетх: афЕ кезх дТакона сл^житх јереи, кх проскоми дТи дТлконски^х саокх, и на иТтВргш предх е\'ангмТел1х, и на Шк^ктх егш: влагосиови вла= дмко, и прокоди ваадк1ко, и врел^А сотворити, да не глаголетж: точно ектенТи и чинокное предложенп. Ово је и за нас довољно и ми не тражимо дрзтога коментара. 3 И. Дмитревскш: Истор. догмат. и таин. иааснен1е божеств. дитург. § 20. стр. 119 — 120. Догађај у Плашком. II. Нагаа црквена автономна борба, коју од шестдесетих година овамо водимо, не тако интензивно и ексетензивно према ономе, према коме нам је автономија дата и од кога ју највише и једино чувати и бранити требамо и морамо, — него више и јаче, односно жепгће и страсније, ирема својој јерархији — та борба се код нас води под барјаком једног кардинално погреганог и пуног заблуде принципа : да треба јерархију што вигае слабити. Признајемо, да нам појимање висирености тога принципа недостаје, да његову родољубиву, корисну и спасоносну вредност не можемо да схватимо, али нам нико доказати не може, да тај принцип не постоји и да он не руководи борбу против јерархије нагае, крај свега признавања и увиђања, да нам је најпотребније