Srpski sion

,СРПСКИ СИОН." В р . 19

2&§.

љубави растао, па и опет он није имао права и власти, те није ни могао предавати другима свештеничке власти из узрока тога, што му тога нрава и те власти није могла дати баш ии претпостављена му власт дрквена, јер га ни од кога добила и добити могла није. Власт свештеничка и нраво нредавања исте Другима потидати би могла у нротестантству од — Лутера, који је протестантство и основао, започео. Но што је Фрелих, исто је то и ЈГутер: што је Фрелих нрема нротестантству, исто је то Лутер према римском католидизму. И Лутер беше свештеник нижег реда, који је због сукоба са претпостављеном му влашћу црквеном за казан од цркве одлучен био; те коме претностављена му власт црквена није дала, нити му дати хтела, па и могла, права и власти иостављати друге за свештенике. А ко сам нечега нема, не може тога ни другоме дати. Лутер беше свешгеник нижег реда и већ као такав није имао права предавати свештеничку власт другима; а баш да је иступио из римског католицизма и као свештеник вишег стенена, као епископ, он и опет није могао свештеничке власти другима предавати, јер је он нраво постављања других за свештенике својим истуиањем, односно искључењем ивгубио; с тога се по правилима црквеним оно рукоположење за свештеника, које обави одсшупнички, јеретички елискст, за правилно и законишо не сматра „ . . рукоположење обављено од јеретичког епископа ништаво је; као што јеретичко крштење не уводи човека у цркву, тако ни јеретичко рукоиоложење не уводи дотичнога у клир." (Апост. правило 68. — „Правила с тумачењима". I. стр. 139.). И тако свештенство Христово и апостолско никако није и бити не може у „цркви" назаренској ; свештенства тога „црква" назаренска непосредно од апостола примити није могла, Ј е Р ЈУ °Д апостола дели време од преко 1500 година; свештенство то није могло доћи до назарена ни посредно, путем протестантства, у коме нема свештенства Христова и апостолска, Да свештенство Христово и апостолско није и бити не може у „цркви" назаренској сведочи и ово. — Сами овдашњи назарени казују и сведоче, да је новозаветно свештенство „по реду Мелхиседекову," као што старозаветно свештенство беше „по реду Аронову." Арон је започео „ред" старозаветног, а Христос,

„поглавар свештенички по реду Мелхиседекову" (Јевр. 5., 10.) започео је „ред" новозаветног свештенства. „Ред" свештенства Аронова започет Ароном имао је трајати до Христа; а „ред" свештенства новозаветног, започет Христом, имао је трајати до „свршетка века." Као што „ред" свештенства Аронова није смео бити, те доиста и није био прекинут, исто тако и „ред" свештенства Мелхиседекова, односно Христова, није смео бити прекинут; јер прекинуш „ред" и није <ред, него редови, односно два реда, као што прекинут ланац није ланац, него парчад од ланца, два парчета од ланца. Па јесу ли назаренски „свештеници" у „реду" новозаветног свешгенства ? могу ли они бити једна карика на ланцу новозаветног свештенства ? Овдашњи. назарени рекоше, да је ираве вере после извесног времена несгало, да је неко време није ни било, и за тим да се је после „три и по дана" — оиет нојавила; а то ће рећи, да је праве цркве Христове прво неко време било, за тим је на кратко време нестало и носле се опет појавила. А кад се црква Христова трајањем својим ирекидала, онда се и „ред" свештенства цркве Христове ирекинуши морао ; и тако имамо не један него два „реда" новозаветног свештенства. Први, старији „ред" започео Фрелихом. Дакле се Фрелих са Христом иотпуно изједначује, јер ето и он баш као и Христос започиње „ред" новозаветног свештенства ?! И тако би назаренско „свештенство" могло бити само „по реду Фрелихову", а никако „по реду Мелхиседекову," односно Христу. А да назаренско „свештенство" буде „по реду Мелхиседекову" морао би Фрелих стајати у свези са последњим свештеником „реда" тога. Али како? Та ио назаренском рачуну Фрелиха од последњег свештеника „реда Мелхиседекова" раставља време од 1225 година. Но можцаје назаренско „свештенство" ипак „по реду мелхиседекову", односно Христову, јер је Фрелих свештеничку власт своју примио од самога Христа и то тако, што му ту власт назарени у Христа — измолише. Истина је то, да се извесном лицу свештеничка власт од Христа, односно од Бога измољава; али власт ту измољавају не верни, него свештеници, и то свештеници вишег реда; а осим тога, што се ти вишег степена свеште-