Srpski sion

С тр . 40б.

„ОРПСКИ сион.«*

В р . 20

I., Сава IV.). Мерга је г. Љуба Стојановић прије десет година из Берлина саопштио, да је разгледао у речи стојећи рукопис и нашао, да је знак за 90. (с.) написан тако, да изгледа налик на (60.) У том уставу братије хиландарске о помену светих ктитора, писаном на крају г. 1382. записано је: 1. да се СтеФан краљ, Теоктист монах (краљ Драгутин) преставио 12. марта г. 6824.=1316.; 2. да се велики , ; вб милостинихб свети кралБ српски СтеФан Урош (II. — Милутин краљ) преставио 29. октобра. 3. да се Урош краљ III. (СтеФан Дечански) преставио 13. новембра; 4. да се први цар Србљем и Грком, Ћир СтеФан (Душан) иреставио 20. новембра; и 5. да се Урош цар Втори, син првога цара СтеФана преставио 3. декембра. Но не само у том уставу од г. 1382. већ у самом типику има на листови на страни — као што напомиње Воскресенски на стр. 15 — прибележено, да се краљ Драгутин преставио 12. Марта г. 1316; краљ Милутин 29. Октобра, краљ Дечански, 13. Нов., цар Степан 20. Дец. (златнима нисменима) а цар Урош 3. Дец. „Типик ШаФариков". Под тим именом иоменуо је Фр. Миклошић у поменутом речнику, у иредговору на стр. XXI. „Туркоп, со(1. сћаг!. 1357.-1367. Го1. 229 т 4.°, вегђ. оНт Р. Ј. 8а1апк, и исписао је из тога тииика места, где се каже оно исто што и у Романовом Тинику, а на име, да се Милутин иреставио 29. окт. и Урош III. 13. Нов.; али за цара СтеФана пише под 18. децембра мћсеца сего 18. наметБ ирвваго цара Срблгем и ГрБКОм к\-р СтћФана". Исти тииик описао Воскресенски у поменутој књизи на стр. 23.—24.; и он каже, да тако пише у том типику и само је још напоменуо да „памнти СБша Душанова Уроша и кннзн Лазарл" пе читаготсл, хотн извћстно что имена ихљ тотчасљ нослћ ихљ смерти внесени бнли вб типики" и отуд изводи он, да је тииик тај на артији писан на скоро носле смрти СтеФана Душана може бити још за жива цара Уроша (1357 —1367)(?).

Но ја мислим, да се само из тога, што се у типику том не помиње дан преставленија цара Уроша и кнеза Лазара, не може изводити, да је типик тај писан између 1356. и 1371., јер није „извћстно", како Воскресенски мисли, да су имена цара Уроша и кнеза Лазара одмах по смрти њиховој унесена у типике. У „собрате рукописеи" II. И. СевастБлнова, од А. Викторова, Москва 1881. иомиње се на стр. 50. Устав црквене службе (дакле типик) и да у том типику нише, односно, да је нриписано на страни нод 29. Окт. да се тај дап нреставио краљ Ст. Урош (Милутин), 13. Нов. Урош краљ Ш ћи и 20. месеца Сент. првога цара Србљем и Грком краљ СтеФана влћто 6873. (?). У Шематизму епархије Бокоторске за г. 1882. помиње се на стр. 32. Типик сиреч Устав, исписан у св Гори у скиту св. Ане руком Антонија јеромонаха и послан 1676. г. у манастир Рачу од духовника Висариона и дружуне му, пострижпика рачанских, као што се у запису на крају каже. И у том уставу нрибележено је нри дотичним данима месеца преставленије неких српских владалаца, а имеио: 29. Окт. нрестави се велики в милостиних свети краљ Србски СтеФап Урош, ктитор светне цркве Хиландарские. 13. Нов. Урош кралБ третји. 3. Дец. благочБСтиви Урош цар 2. Срблгемљ. 20. Дец. благочБСтиви цар нрвБ1 Срблк:м СтеФан во лћто 6873. (ејс), из којих, и још других иеких бележака, види се, да је устав тај преписап с устава, што га Викторов помиње. Па кад и најстаријим тиницима и уставима из XIV. века и у познијим преписима тих устава нише, да се краљ Милутии преставио 29. Окт.; кад даље и онај, који је у Данилову родослову дописао живот краља Милутина пише у издању Даничићеву иа стр. 161: „и 6 нстб паметБ прћставлгеша гего (краља СтеФана Уроша II.) мћсеца Октоврк вб даведесеги деветб1и дбнб", и кад и у старим кратким летоиисима који поменуше уз годину и дан престављења Милутинова, пише, да се