Srpski sion

бр. 28.

„ОРПСр сион

С тр . 407.

краљ Милутин иреставио 29. Окт. (81агте VI. 20; Спом. 111.131); зашто је онда у Србљацима, наиме у римничком (рибничком) Србљаку од 1761., стављена и сдужба и житије краља Милугина под дан 30. Октобра? (в. лист 69. и л. 255 другу страну). Али не само у штампапим Србљацима, већ и у рукописним минејима и службама из из Х1\ г . и ХУП. века уврштена је служба и житије краља Милутина нод 30. Окгобр (в. Гласник XI. 39; „Григоровића очерк нутешествјн, II. иид. стр. 30; „баГапкз бесзћ. с!ег зегћ. ГћегаШг. I. АћШ. стр. 198;) Питаседакле: зашто Србска црквапамеш краља Жилушина, који се иреставио 29. Окт. данас слави и ирослављује дне 30. окшобра? И за СтеФана Уруша III. дечанскога краља пише у старим типицима и у познијим иреписима тих старих типика, да се преставио ои дне 13. Новембра; и у ста ром једном љетопису, каже се и како је скончао он и које године, а на име: „посемт> же наважденшшБ диволбским и злбгхђ сввћтникБ отб СБша своего кралк СтеФана нр1емлетБ кончину вб лћто 6840 вб градћ Звечани, Ноем. 13.дакле дне 13. Нов. 1331. од рођења Христова. (Спом. III. срп. краљ. Академије стр. 148 и 154.). Но већ на крају XIV. или у почетку XV. века, Григорије Цамбљак, тада игуман у Дечанима, пишући живот краља дечаискога, каже: „месеца Ноемвр1а 11. житЈе и жителство св. великомучепика вб царехв СтеФана србскаго, иже вб Дечах". или „месеца того (11. Нов.) наметћ светаго великомученика и т. д. (Гласник XI. 43.); тако нише и у оиом хиландарском рукопису, што га Глигоровић иомиње на стр. 30 свога путониса; и што тако пише и у Божидаровом Сборнику, штампаном у Млецима г. 1538., где се још каже и то: „вб 11. дбнб оудавлншиеемБ СтеФанБ ВБСтече кб богу," и иапоследку и у рибничком Срб.Баку, лист 88, страна друга. Ја рекох да у старим типицима, а наи ме у Гомановом од г. 1331. и у ШаФариковом нише, да се краљ Дечански пресгавио дпе 13 Нов. Но Архимандрит Леонид иомиње у историјском опису ман Хиландара Москва 1868. на стр. 117. да у Хиландару има типик Палестинске Лавре

св. Св. Саве освећенога на кожи у 4°, и де је то руконис XIV. века, нисан при цару СтеФану Душану, и да је на крају тога рукописа у Месецуслову назначено: „Новемврга 11. иаметБ благовћрнаго кнеза СтеФана Владислава и хтитора домоу госнода и снаса нашего Јисоуса Христа, иже к:стб Милешева; †шЂи жедвнЂиаметЂ св. благов ^рнаго краља Стефагш Оурогиа и хтишора домоу Госиода Еога и Сиаса нашего Ј. X., иже глаголешЂ се Дђчапи." Архимандрит руски Леонид миого је писао о Хиландару и о руском манастиру у св. Гори, али све, што је он о томе писао иије у свему и сасвим ноуздано и ја се не могу ослонити на оно, што Леонид наводи из тога. типика, пошто не знам, да ли је оно назначење нисала она иста рука, која је писала сами типик, а не каква познија рука. Ја се дакле у том погледу држим већине старих тиничара и летописаца, који сложно и сагласно записаше, да се СтеФан Дечански преставио 13. Нов., а што се године тиче, да је то било године 6840. од створења света, а године 1331. 13. Нов. од рођ. Хр. За дан преставленија његова Мавро Орбини није знао, али је он знао, да је краљ Урош (Ш) удављен у граду Звечану (Са81е11о сИ Зуеаап) године 1331. СтеФан Урош II. (краљ дечански) пре- • ставио се дакле 13. нов., те опет морам да питам: зашто је Григорије Цамбл,ак, родом Бугарин, узео за дан преставленија његова, дан 11. месеца Новембра —, он нишући први житије и састављајући ктитору маиастира, у коме је тада игуменисао, службу светому узео, а сатрудници, типо .'раФа, војводе Божидара, преузели са службом том и поменути 11 дан, као дан памети преставленија краља дечанскога? или краће: зашто данас сриска црква слави го прослављује иамет Стефана Уроша II. дечанског краља дпе 11. а не 13. нов. којег се дана он иресшавио!? (Наетавиће се.) У недељу Раелабљеног. Јеванђеље ио Јовану гл. Ђ стр. 1 — 16. — (Текст Јованђеља на ерпски). У данашњем св. Јеванђељу изнаша нам се једно чудо између силних чудеса, која