Srpski sion

С тр . 592.

„СРПСКИ сион и -

1В р . 37

преживео и архиепископствонао још неколико година после смрти СтеФанове; но службе том нрвом венчаном краљу срнском није сасгавио тадашњи архиенискои српски св. Сава или наследњик Савин, св. Арсеније, нити уопште који од српских Архиепископа и Патријараха у ХШ. XIV*. и ХУ. веку, већ неко у XVII. веку. Зна се, да се краљ Милутин преставио 29. Нов. 1321. г., али службе му не списа ни тадашњи Архиепискон Никодим. који је знао састављати нохвална слова, ни хумски епископ и потоњи Архиепископ српски Данило, већ много позније и тада, када су Агарени већ халакали, жарили и налили по балканском полуострву и по некадашњој Душан »вој царевини, и саставио је службу ту по свој прилици који од калуђера бањских, у задужбини Милутиновој, где су му и ночивале моћи до 1455. За св. Стеч>ана дечанскога већ је казано. ко му и када му је снисао службу и житије; а зпа се, и зиало се и тада, кад је Даничић састављао ону своју лекцију, та знао је то већ и натријарх славистике, Добровски, и старији од Добровскога Дурић, да је патријарх српски Иајеије г. 16 П. списао службу и житије цару Урошу, који се нреставио 1371. г. А знајући све то, шта да кажем за ту Даничићеву априористичпу теорију, коју је он и у почегку и на крају своје лекције о службама срнских светаца развио и изложио; и неморам ли признати и казати, да је та теорија, као свака теорија о историјским чиљеницама трошна и лажна? Није исшина, да су се краљеви срмски, које ми данас иоштујемо за свеце одмах и иосвешили, чим су се иреставили, те није истина ни то, да је на скоро после смрти њихове требало службу им саставити. За свакога срнскога свеца мора се особито најпре питати и испитивати, кад се и како се он посветио, или друкчије: када је проглаШен он и ко га је ирогласио за свеца; на кад смо с тим на чисто, може се даље питати и иснитивати, ко је објављеном и проглашеном свецу службу списао и саставио. Но доста је већ било речи о Даничићевој лекцији: „Службе свецима Србима"

читаној у великоЈ биоградској школи, незнам које а изданој на свет у Видов Дану године 1862. Залаз овај нека ми се онроств, — и ја ћу се у прилошку, који је на реду, вратити на своју тему, а тема ми је у овим агиолошким прилошцима: „Српски свеци или свеци Срби", или управо историјске расправе о свецима Србима, а не „службе свецима Србима". (Наставаће се).

Проповијед на Велику Гоепојину Говорио на збору у Србу Јово Узелац парох зрмањски. Оч« ндшг нж« есн нд н<к!с'к)(х . .. Да е В дсгх велд ткоа гако на Н (Е(сн н на землн. У овој најдивннјој, најсавршенијој, најсветијој божанственој молитви, којој нас је сам Госнод Снаситељ научио, спомињемо ето небо и земљу а тиме све што се видп и не види. У тој светој молитви молимо се ми ономе, који је створио небо и земљу и све што се види и не види; молимо му се да се кола његова врши, да се всма његова елуша, да се кола његова испуњава на земљн као и на небесима. Браћо! Подигнимо, дакле, душевне очи наше са црне земље к ономе, од кога милост изгледамо. Пуштимо нијемим и иеразумним животињама, нека непрестано упиру очи овоје у црну земљу, на којој рану траже, та оне п не требају ништа вшне. Подпгнимо очи своје горе, јер човјек не живи од хљеба само. но од сваке ријечи која из уста Бож'их излази. Нодигнимо очи своје горе. Тамо око престола Божјега лебде безбројни анђели, и они слушају, врше и иснуњују вољу Творца свога. Тамо око престола, Божјег, свети праведни и угодници Божји, који су за земног живота свога слушали вољу Божју, клањају се Творцу своме, насла^ују се славом његовом. Тамо горе у невидимоме царству Божјем слуша се, врши и испуњава се најсветија воља његова. Подигнимо очи наше к небу. Та, у догледним и недопедним поднебесним висинама, над главама нашим врве мнлиони и милиони свијестова. Загледајте се једне тихе, благе, ведре ноћи, у то илаво небо над вама. Видпћете у том неизмијерном и бескрајном простору безбројна свјетила небеска иосијана и занаљена руком свемогућега Творца. Иосмаграјте их, посматрајте их дуго, нажљиво. Гледајте како