Srpski sion

В р. 38. „смски сиоа

српскога — цару и краљу, престолу и отачбини; тако се измерити неда нити висина његове жалости, нити дубина његове туге, нити тежина његова бола, нити иијетет његова саучешћа, нити чистота и искреност сузе, којом тај племенити, неисцрпан у верности и љубави својој, а ноуздан унек и у добру и на муци свакој, дивни парод српски, прелива узвишени гроб блаженоупокојене Царице и Краљице своје, а оплакује горко неизмерни и непојмљиви губитак свога најмилостивијега Владара. У такој тузи и претешкој жалости искупљени смо и ми данас, да светим и утешним молитвама св. пркве своје православне учинимо иобожни сиомен и помолимо се за рајско насеље и вечни покој непрежаљене мученице Царице и Краљице. Али осим вас, који сте ту, духовним очима се мојим причињава, да виде око растужене наше поглавице, св. патријарха Георгија, окуиљен цео православни српски народ Карловачке Митронолије; са нашом тугом и сузом као да видим спојену тугу и проливену сузу целога народа тога. Осећам, као да цео тај верно-одани народ српски спаја данас своје топле молитве са искреним молитвама свога светога Патријарха, и да их скрушено иодиже, с нама свима, престолу Божјем, ГосподВ го= сподстк8кгфИ)(х и царб царствВкчрнхх, за бесцен живот, најдрагоценије здравље и најмилостивију небеску утеху нашему љубљеноме цару и краљу Фрапцу Јосифу. Осећам, као да цео тај српски народ спаја и другу нежну молитву своју најтонлијој молитви нашој : Подај Господи рајска насеља, већни мир и блаженство никад незаборављеној нашој царици и краљици Јелисавети. Слава јој, слава, слава!

Фонд св. Саве Родољубива и ваљана наша Добротворна Задруга Српкиња Карловкиња пошла је један велики корак даље, у својој љубави за српске народне пшоле и у настојању око умножавања Фонда св. Саве, тим школама намењенога. Та честита Задруга Српкиња упутила

С тр . 607.

је из ирошле седнице своје сестрински свој и топли српски поздрав на све наше Женске Задруге, којим апелује, да се оне све својски заузму око умножавања Фонда св. Саве, што значи око спасавања наших школа. Немамо нити довољно, нити доста топлих речи, којима би могли достојно и колико треба препоручити нашим родољубивим и илеменитим Женским Задругама овај поздрав и апел њихове добре сеје из Карловаца, Нека га ирочитају, нека номисле на све, што наше Српство треба и што му оне дугују, и ми смо уверени, да њихова добра срца и њихов понос као правих Српкиња неће остати ладаи и равнодушан позиву своје сеје из Карловаца. Срнкиња много и миого може добра учинити народу своме, само ако хоће. А она неће — која не осећа да је Српкиња, која нема срца за Српство, за народ свој. Покажите Српкиње миле, Задруга Женских, колико љубите ви — народ свој! Позив што га је упутила Задруга Срп киња Карловкиња на све наше Жеиске Задруге ово је: Славној „Добротворној Задрузи Српкиња" Еада је оно 28. марта 1894. године издао Школски Савет: „ Проглас сржком народу у мишроиолији Карловачкој" којим је иозвао све Србе и Српкиње и богате и убоге и знатне и незнатне и старе и младе, да сви заједно приложимо ма и најмањи дар у фонд СВ. Саве којега је основала Његова Свешосш иатријарх сриски Георгије Бранковић са прилогом од 10.000 фор.. да њиме спасе и одржи највеће наше благо, наше основне школе, тада се ПГколски Савет у истом ирогласу овако обратио на Српкиње: „Пригрлише и ви дичне Српкиње, народно сироче. Будише му миле сеје и милосшиве мајке. Ваш рад, наша је радост, — ]ер вама је Бог дао уз благослов рада и благодаш усиеха. и Од тога доба је прошло већ четири године, од то доба су се наше основне школе још више приближиле опасности, али за то време српски народ као да се оглушио о вапијући глас школске Српчади „дижите школе". за то време срг.ски на-