Srpski sion

С ТР . 608.

„српски саов. #

Б р . 38.

род није се побринуо, није се ни бринуо да очува своју школу а тиме и све своје, јер ено „Фонд св. Саве" остао је још тако незнатан, да се помоћу њега ни иет школа не би могло осигурати. Је ли то знак наше извесне нропасти?! Зар се српски народ у толикој мери предао немару или је то зар за љубав нркоса и страсти?! Или је зар Српски народ тако осиромашио да не може на сваку главу само један иовчиИ годишње жртвовати својој школи, својој нади, својој будућности ?! Но ако је рука Србинова престала бити дарежљива и за Српство своје, зато што му руку задржава или умор или брига сиротињска или страст ма које врсге, није се угасила нежна љубав материнска и сестринска у Српкиња, нежна рука, силна љубав, блага реч, строга молба Срикиња уз помоћ Божју изаћи ће на дело. Нека женска снага спасе оно што је мушка иренебрегла, нека женска љубав загреје оладнела срца мушких за оно, што треба да је сваком светиња! „Пригрлите ви дичне Српкиње народно еироче"! Зар не виците да је српска школа право народно сироче без ода и мајке!? „Пригрлите ви дичне Српкиње народно сироче " — будите му ви добра и нежна мајка — а Бог ће ваше труде наградити, Бог ће вашу љубав благословити а то сироче ће вас до века благодарно сномињати ! * „Добротворне задруге Српкиња "/ има ли већега добра има ли прече потребе од најпрече ове?! Наша задруга се обраћа са сестринским поздравом свима „Добротворним Задругама Српкиња" и свима Српкињама у нашим крајевима, да и оне са истом оном искреном и чистом љубављу пригрле с којом је ова задруга прихватила предлог: 1. Да све Добротворне Задруге Српкиња сваке годипе по могућности прилажу извесне своте у „ Фонд св. Саве^, па ако тиме и смање своја досадања доброчинства, од добра боље ће учинити. 2. Да све чланиде сваке „Добротворне Задруге" и све Српкиње сваком згодном нриликом скупљају дарове за „ Фснд св. Саве и ма ти дарови били и по један новчић.

3. Да све задруге пораде на томе, како би. заједнички могле на известан начин у овом спасоносном делу порадити. Из ееднице Добротворне Задруге Српкиња Карловкиња. У Кар л о в ци на Малу Госпојину 1898 Тајник: Начеоница: Иван Маширевић Милева удова Гојковић 0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. (Наставак.) У старијој литурђији каже св. Јован Златоуст: ,.Благодаримо ти, Господл Боже сила, који си нас удосто.јио, да цредстанемо и сада светоме твоме жртвенику и припаднемо к милосрђу твоме за наше грехе и за људска незнања. . . (Тајна молитва носле „влицм и>г/14 = ШЈН1И "). У још старијој литурђији моли се св. Василије Велики: „Господе Боже наш, који си нас саздао и у овај живот увео, који си нам показао иутеве спасењу, и који си нам даровао откривење небеских тајана; свакако ти си (тк1 бо еси) онај, који си нас поставио у службу ову силом духа твога светога; с тога одобри (добротом дозволи) Господе, да будемо служитељима новога твога завета и слугама светих твојпх тајана, по великој твојој милости прими нас, који се приближавамо (приступамо) светоме твоме жртвенику, да будемо достојни приносити теби разумну ову и бескрвну жртву за наше погрешке и за људска незнања. . ." (Тајна молитва у „диконствили" после великог входа.) Жалити је врло, што немамо и четврте најстарије литурћије св. ап. Јакова, те да смо и из ње једно место из које молитве привели. У осталом ништа не чини; како су све те четир литур^ије у међусобној свези — о чем и горњи наводи сведоче — јасно је и несумњиво, да ни у тој литурђији у погледу учења о свештенству не би нашли ничега мањега и слабијега, на против, можда би чули још нешто јаче и јасније, јер пада у очи, да је у том погледу по најјача и најјаснија молитва узета и наведена из најстарије службе Василијеве. Из приведених места дознајемо и увиђамо, да све три литурђије, да нисци све три литурђије, да сва три св. оца црквена — Ва-