Srpski sion

бр . 50

„СРПСКИ

СИОН."

Стр . 803

ста мерити Зевеа, ако ја, велика животиња, велико тело, велика душа, не одем сам на небо и не измерим етар, пропашће царство Зевсово. Па кад измерим, и Зевс научи од мене, колико углова има ватра, опет ћу се сићи с неба и, кад ноједем маслину, смокву и иоврће, навешћу се што брже на воду, и лактом и палцем и полупалцем измерићу течност и премерићу дубљину њену, да и Посејдона научим, колико је море, којим управља. Земљу ћу целу обићи за један дан, срачунајући њезин број, меру и облике. Јер сам уверен, да од васцелог космоса нећу ни педља пропустити, кад сам такав и толики. А знам ја и број звезда, па онда риба и животиња, те, измеривши космос, лако могу дознати његову тежину. Но па око тог се и трудио мој дух, да нада свим овлада. 10.) Али Епикур пригнувши ми се рече: Ти си, додуше, измерио једап космос, пријатељу, али има бескрајно много светова. Е опет сам принуђен признати да има многа небеса, других етира, и ових много. Еле, дед' без оклевања да набаЈШМ хране за пар дана и да се упутим у Епикурове светове. Границе Титиде (Т. жена Окејанова, кћи Урана и Гаје. мати водених богова н океанида; као што је Океанос отац. тако је Титис или Тетида мати свега) и Окејана лако ћу преотети Кад дођем у нов космос, као у другу државу, измерићу се за нар дана. Одатле ћу опет прећи у трећи космос, затим у четврти, иети, десети, стотипити и хиљадити, — па докле тако? Јер мн је све тама незнање, црна превара, бесконачно лутање неограничено маштање и непојмљиво незнање, осим ако бих хтео и саме атоме бројити, из којих толики космоси постају, да ништа неиспитано не оставим, нарочито од тако нужних и корисних ствари, на којима почива срећа куће и државе. Е па то сам хтео изнети, да нокажем: колика је противност у начелима филозофским и како им се испитивање ствари протеже у бесконачност и неограниченост, а да је крај њихов недогледан и бескористан, недоказан никаквим Фактом и неутврђеи позитивном речју. У Карловцима, септембра 1898.* * Читано у богосдовском књижевном друштву „Слози".

Наравствено и религиозно васпитање. Од дра. Штекла превео с њемачког Милан ПоповиЂ. (Наставак). Наравствено чувство мора се рано у дјеци пробуђивати, јер што се у тож погледу у најранијој младости предвиди, касније даде се тешко надокнадити. Дјете има дубоко наравствено њежно чувство, које му је крштењем усађено; али ако се оно брижљиво не храни и не његује, то му пријети велика опасност, да ће нодивљати и угушити се злочестим наклоностима срца. У ту сврху, нека васпитач стави дјетету пред очи примјере чисте наравственостп, којим је црква у својим свецпма богата, нека не извињује злочестог чива дјетињег, нити нека не трпп, да га дјете покушава пред њим пзвинити, нека му шта више доведе до памети невриједност сваке наравствене погријешке, и нек га дотле доведе, ца оно себи присвоји начин пнстинктивне љубави к добру и инстиктивног гнушања од зла. Њежна савјесност је најљепши украс дјетињег и чува му његову невиност онај небески цвијет, који је у њему поникао из корјена крштења. Нсту брижљиву његу захтијева такођер религиозно чувство. Оно је и онако тако тијесно спојено с наравственим осјећајем, да се не да замислити једно без другог. Њега, дакле, морамо исто тако рано и непрестано као и оно пробуђивати и његовати. „Право топло религиозно осјећање је као дисање у Богу, у коме човјек дозријева за своје вјечно одређење." Па ко би био у том у впшем степену способнији од дјетета, у чијој унуграшњости благодат крштења живи, која га непосредно с Богом спаја! Буди, дакле, и његуј религиозно чувство у дјетету чак у најранијој младосги с оннм срествима, која црква тако богато даје у своме култусу и у својим религиозним обичајпма! Дјете још не разумпје све што му религија пружа, то је истина; али ово у толико драже и искреније обгрљује религију са својим ерцем; и ако је она једном у његову срцу чврста корјена захватила, тада ће на том темељу разум и воља у толико дубље религију појмити и обгрлити; васколико религиозно образовање ће се тада у толико боље и у токико чешће развити, што је чвршћи н јачи корјен, нз којег оно изниче. Наравствено и религиозно образоваае вољо. Наравствено и религиозно одгајање не смије се задовољити с образотворним утицајем на срце; голи осјећај не може човјека одржати на „уској стази, која животу води," к томе принада јачи н сталнпји