Srpski sion

Стр. 804

„СРПСКИ СИОН\

Бр. 50.

ослонац, него што га може свагда дати више или иање нестална радња осјећаја. Ж вољу морамо наравствено н религиозно образовати, жорашо је учврстити у моралу и религији, ако хоћемо да човјек ходи трновитож стазом врлине у овоме животу. Па ако је ријеч о том наравственом и релнгиозном образовању воље, то за постижење те сврхе опет никако није довољпо само непосредно утицање на вољу знањем. Вилика је наблуда. ако се мисли, да смо за наравствено и религиозно образовањз тиме све учинили, ако васпитаника настављамо само у науци религиозној и наравственој. Искуство довољно учи, да се питомци могу у наравственој и религијској науци врло добро настављати, и ако се не показују уједно у своме животу честити, побожни, послушни, и јаки у искушењима. Голо знање не може само за себе иишта учинити; у васпитању морамо и директно на вољу утицати, ако хоћемо да она дође до чисто религиозног и наравственог образовања и да у њему ојача. Дакле, овдје се намеће иитање: Како и на којп начин морамо директно на вољу утицати, ако хоћемо да постигнемо наравствено и религиозно образовање. Наша је задаћа, да на то питање одговор дамо. Ми одговарамо на њега на тај начин, да уз то прије свега узмемо у обзир наравствено и за тим религиозно гледиште. Ако је понајвише говор с наравственом образовању воље, то морамо у одговору на горе ставл>ено питање полазити са два слиједећа гледишта. а) Чим дијете само у неколико дође до душевиог развића, у њему се појављује, с мноштвом лијепих и љубазнпх црта, дјетиња невиност, која му је у крштењу усађена. Те црте су: дјетињска простота, непристрасност и наивносг, искреност и отвореност, без лукавства и нреваре, непретворна смјерност, која се не поноси својим преимућствима, слободна љубав према родитељима, вјерност и вјера у њих и у друге, без сумње и подозрјевања, благонаклоност према свима без зависти и злобе и т. д. Та се преимућства дјетиње невиности једиим именом називају „лијепим дјетињством," јер дијете праве лијепим и љубазним. б) Али с тим љубазним знацима „дијепога дје- , тињства" мјешају се исто тако рано у дјетету већ и црте зла, које проистичу из корјена природе, која / је гријехом покварена. Злочесте наклоности, погрјешке, ружни обичаји, увлаче ее у лијепу слику красног дјетињства и нагрђују је. Појави се сласг за рушењем, похотљивост, облапорност; млађани мир пре^брати се у разузданост; појави се самовоља и

упорство ; непослушност, џандрљивосг, свађа, упор" ност, пријете, да ће разрушити дјетпњу искреност, лажљивост и покрети забрањене сласти гледају да попут змпје обухвате њежно дјетиње мишљење и да га отрују и т. д. Ето, то су дрте гријеха, које је заводитељ на човјечијој природи произвео, и које гледају, да се с развијањем дјетета такође развију. Ако се чврсто придржавамо тог двоструког гледишта, то из тог излази двострука задаћа васпитања, с обзиром на наравствено образовање воље. а) Лијепе црте дјетиње невиности, које сачињавају слику лијепог дјетињства, тако, како се у дјетету појављују у својој непосредности, још нијесу врлине. Јер врлина је навпка, која се може постићи властитим вјежбањем у добру, властитом борбом против зла. Али оне требају и морају постати врлином, ако хоћемо да буду плодоносне за будући наравствени живот васпитаников. Дјетињи искрени живот не траје увијек; што више васпитаник зрелијим постаје, тим више се он мора самосталним иоказивати и самостално ступати у борбу за добро и против зла. Али лијепе црте невииог дјетињског, ако се узму у својој непосредности, нијесу за то довољне, већ из тог разлога, што оне у тој својој првобитној непосредности мало по мало ишчезавају. Оне се морају шта више образовати за врлину, ако нијесмо ради, да сасвим ишчезну. Само* .је под тим условом, то јест, да се невиност дјетиња мало по мало образује за врлину, омогућена у оиште иостојаност и напредовање у наравствености. Без тог услова не да се баш никако замислити наравствено образовање. Задаћа васпптања састоји се у том, да ради на том, да дјетиња невиност дозрије до људске кријепости. Прва дужност васпитања с обзпром на наравствено образовање васпитаника иде за тим, да на тај начин утиче на његову вољу да црте дјетиње невиности у њему мало по мало постану врлинама, и као такве да све више и више јачају. Као год што лијепе црте дјетиње невиности у дјетету нијесу саме по себи врлине, тако н злочесте наклопости, погрјешке п ружни обичаји, црте гријеха у њему, још нијесу пороци. Оне тим постају тек онда, кад слободна воља дође под њихово подручје, односно кад повећа њихову наклоност на зло; јер зло увијек и свугдје сматра се дјелом слободне воље. Зло пристуна с кушањем човјечијој вољи; па ако му се сада воља с енергнчном снагом не одупре и ако са слабошћу слиједи току кушања, и не слиједи само једном, већ увијек, тада она обраћа мало по мало ту наклоност на зло. И то се називље нороком. Задаћа човјечија од најраније младост"